sastavi iz srpskog

<< < (24/58) > >>

Jevrej:
Esej o prijateljstvu

U životu postoji mnogo situacija koje ne možemo da prevaziđemo sami. Potreban nam je neko ko će sa nama deliti dobro i zlo, neko ko će ostati sa nama zbog nas samih, a ne zbog sebe.
Za pravo prijateljstvo potrebno je poverene jer ne možemo smatrati nekog za prijatelja ako mu ne verujemo u potpunosti. Mučila bi nas razna pitanja i ne bismo bili sigurni u svoja osećanja, a taj osećaj sigurnosti je nešto najbitnije.
Mnogi ljudi prođu kroz naš život. Zavaravaju te da su oni pravi priajtelji, ali čim se pojavi najmanji problem oni se povlače. Tek tad vidiš da smo pravi prijatelji ostaju uz tebe. Negde sam pročitala rečenicu koja prikazuje realnost: ,,Prijatelj se lako nađe kad se veseli, ali kad ti tonu lađe vidiš ko ti dobro želi.''
Za mnoge sam mislila da su mi najbolji prijatelji, da će mi se naći u nevolji bez obzira na problem koji me je snašao, ali tu sam dosta pogrešila. Kad su mi bili najpotrebniji oni su mi okrenuli leđa, ostala sam sama, ali ne potpuno sama. Uz mene su se našle nekoliko osobe. Bile su tu da me teše kad mi je to bilo najpotrebnije, bile su mi najveća podrška. Otvorile su svoja srca i prihvatile me takvu kakva jesam.
Mislim da se iskrena prijateljstva stiču dok smo još mladi i neiskvareni. Jer kako godine prolaze ljudi se menjaju i jure neke druge ciljeve a zaboravljaju na one bitne moralne vrednosti. Moramo naučiti da cenimo svaki plemeniti postupak, toplu reč i savet kako bismo bili dostojni pravog prijateljstva.
Imala sam ogromnu sreću da steknem prave prijatelje koje volim i poštujem i za koje bih se borila do kraja, jer nema većeg blagoslova od iskrenog prijateljstva.

Jevrej:
U Grčkoj, zemlji istorije i kolevke svetske kulture ostrva su ona posebna tajna koja je inspirisala sve odreda: slikare, naučnike, pisce a kasnije filmske i pevačke zvezde ali i naravno turiste čitave planete. Priroda Krita je čudesna: u samom centru se dižu planine, u njihovim dolinama su polja maslina, pomorandži i vinove loze, dok su duge peščane ili šljunkovite plaže isparcelisane grebenima. Po legendi bog Zevs je rođen na Kritu, u pećini na jednoj zaravni koja je danas poznata kao dolina „hiljadu vetrenjača”. Kritska civilizacija je ponikla na ostrvu Kritu negde 3000 godina pre nove ere. Danas Krit odiše punim životom. Stotine kafića i taverni nude vam svoje specijalitete, ali najlepše od sve ga su kilometrima duge peščane i šljunkovite plaže i čisto, toplo more. Zato se nemojte iznenaditi što ovo ostrvo zovu „ostrvo čuda”.Krit je peto ostrvo po veličini u Mediteranu i najveće ali i po mnogo čemu najvažnije u Grčkoj. Ostrvo sa koga na osnovu iskopina tvrde arheolozi, počinje istorija umetnosti, zanati i sva prefinjena evropska civilizacija a ser Henri Mejn piše da: „Sem slepih sila prirode ništa ne pokreće ovaj svet što po svom poreklu nije iz Grčke tj. sa Krita” Na raskrsnici je triju kontinenata Evrope, Azije i Afrike. Krit je kolevka visoko razvijene minojske civilizacije, nastale pre više od 4000 godina. Proslavljen u grčkoj mitologiji kao mesto rođenja vrhovnog boga Zevsa. Na ostrvu se nalaze crkve iz ranog hrišćanskog perioda i riznice fresaka iz petog i šestog veka. Pored prošlosti za turiste je posebno interesantna obala od 1046 kilometara sa uvalama i rtovima ali i 61. plažom sa oznakom plave zastave za čistoću vode.Na Krit možete doći avionom ili brodom. Brže stižete avionom, ali brod koji od atinske luke Pirej vozi ka administrativnom središtu ostrva Iraklionu predstavlja egzotični doživljaj namenjen pre svega turistima, ali ne i poslovnom svetu. Od Atine do Irakliona avion vozi jedan školski čas, dok brod putuje najmanje sedam sati. Avionom možete sleteti na ostrvske vazdušne luke u Hanji i Iraklionu. Čudesno prizemljenje avionom izgleda kao da će se čelična ptica spustiti u more, a ne na pistu, jer se aerodrom nalazi tik uz morske dubine.

Brod pruža kompletan užitak. Da, baš je tako na Superfastu, kojim se prevezao potpisnik ovih redova i to dva puta u oba smera, ka Iraklionu i iz ovoga grada u povratku. U zavisnosti kada kupite kartu cena prevoza je od 19 do 36 evra, bez korišćenja kabine za spavanje. Taj spavački užitak dodatno opterećuje budžet u zavisnosti od veličine kabine, pa i sprata na kome se ona nalazi sa 30 do 62 evra. Spavanje ka krevetu koji plovi nije jeftino. I, tu su vam na raspolaganju pet restorana,TV sala, bioskop, prodavnice štampe, tekstila, zlatara, prodavnica pića i sitnih grickalica i potrebština za želudac dok brod plovi.

Tek što smo isplovili a glas domaćina broda poziva nas na ručak. Suvlaki (ražnjić) sa patatesom (pomfrit), marulji (zelena salata) i krigla „Amstela“ za osam evra u paketu. Grci uz obaveznu istoimenu salatu, i pečenu piletinu sa pirinčem, pretaču tradicionalnu „ricinu“, belo visokotiražno vino upakovanu u flašu od pola litra.

Na palubi bazen, uz bazen bar, pa čak i „beer corner“ gde uz pivo obavezno po ceni od 3,5 evra idu i badem ili kikiriki. Na platformi iznad bazena diskoteka koja sa radom kao i one na kopnu kreće od ponoći. Jak zvuk je hermetizovan pa ne smeta drugim gostima koji se ne odlučuju za spavanje već igraju karte, ili ćaskaju po vetru koji stvara klizanje brodskih motora po ravnoj površini Egejskog mora.

Poseban boks za kućne ljubimce.Tri vrste kanti za otpad: papir, staklo i opušci. Elegantno obučeni brodski poslužioci su vam na stalnoj usluzi. Postoji i govornica, bankomat, internet kutak i sve to u skladu sa najnovijim tekovinama civilizacije funkcioniše tehnološki na daljinu. Na svakom delu broda funkcioniše i bežični internet, pa mnogi Grci koji su se odlučili na put brodom komunikaciju održavaju preko skajpa. Sve izgleda kao da i niste na putu.

Pogled sa palube u more pokazuje da je brod visok najmanje kao petospratna zgrada, a dugačak više od sto dvadeset koraka. Sem na liniji prema Iraklionu, brod Superfast saobraća, kako piše u katalogu, i prema ostalim mediteranskim zemljama, tokom cele godine. Pred zoru i iskrcavanje grčka kafa - odnosno ono što mi zovemo turskom, ali i sok od sveže ceđenih pomorandži i limuna, to se dobija gratis i uračunato je u cenu karte.

Brod isplovljava i na lokaciju stiže u minut, kao da se ne radi o nama sličnim Grcima, već o Švajcarcima. Ugođaj koji zapamtite, uprkos činjenici da umor nadmaši komfor, te da i u jednom i u drugom slučaju stižete u mrak. Jutro u Atini u Pireju sa Teodorakisovim zorbijancima, ili veče u Iraklionu sa sluhom za Argonaute i njihovu mitsku plovidbu brodom Argo koji je umeo da govori.

Jevrej:
Krit je najveće ostrvo u Grčkoj i peto po veličini na Mediteranu sa površinom od 8.261 kvadratnih km. Nalazi se na raskrsnici tri kontinenta: Evrope, Azije i Afrike, a zapljuskuju ga tri mora: Libijsko, Egejsko i Jonsko. Dužina obale iznosi 1046 km, a dužina plaže čak 155 km. Obala je veoma razuđena sa velikim brojem zaliva, poluostrva, rtova i uvala. Krit ima blagu mediteransku klimu. Dugi sunčani sati, naročito na južnim obalama znače da ostrvo uživa dugo leto, od marta do novembra. Glavni grad ostrva je Heraklion.

Ovo ostrvo se s pravom može nazvati ostrvom legendi. Za Krit se vezuju mnoge legende poznate iz grčke mitologije, a on je i mesto rođenja boga Zevsa, vrhovnog boga grčke mitologije. Prva evropska civilizacija - Minojska civilizacija razvila se na tlu Krita. Na vrhuncu razvoja ove civilizacije izgrađene su mnoge palate, razvijala se trgovina sa Kiprom, Egiptom, Sirijom a i prve kolonije su osnovane. Tokom vekova Krit su osvajali mnogi narodi, a najznačajniji pečat ostavili su Venecijanci koji su na ostrvu bili oko 400 godina. Pod okupacijom Turaka ostrvo je bilo sve do 1898. godine. Posle balkanskih ratova, Krit deli sudbinu grčke države.

San mnogih svetskih putnika je da posete Krit. Svi mirisi i aroma Grčke, bujna priroda, istorija, tradicija i kultura ovde se mogu naći na jednom mestu. Krit je čuven po maslinama, kristalno tirkiznom moru, luksuznim letovalištima i atraktivnom noćnom životu. Vremenom Krićani su uvideli sve prednosti koje turizam pruža. Pored toga što postoji veliki broj kulturnih, arheoloških i turističkih vrednosti, Krićani danas koriste i sve ostale atraktivne mogućnosti koje se pre svega odnose na izgradnju velikog broja hotela duž obale. Krit je ostrvo čudesne lepote. Ovde je srdačno i tradicionalno gostoprimstvo stil života. Zato ste na Kritu uvek dobrodošli!

Jevrej:
1 TEZA : BELEŠKA O PISCU

            Johan Volfganag Gete

            Najveći Njemački pjesnik, književnik i mislilac. Rođen 28.8.1749. u Frankfurtu am Main, a umro 22.3.1832. Weimar. Potjeće iz ugledne obrazovane obitelji (otac se bavio znanošću i umjetnošću, bio je carski savjetnik)

            U detinjstvu se susreće s francuskom književnošću. 1765. odlazi na studij prava u Leipzig. Od 1770. - 71. studira u Strassburgu. Kao pravnik - praktikant radi u Wetzlavu, a kao advokat kasnije radi u Frankfurtu.

            Dela mu zahvaćaju gotovo sve književne rodove i više znanstvnih područja, obnovitelj je lirike, drame, epa i romana. Učevjak s dubokim uvidom u strukturu prirode, simbol njemačkog klasičnog humanizma. Izvršio je golem utjecaj na cijeli europski kulturni krug.

            Napisao je: Jadi mladog Vertera; Rimske elegije; Srodne duše; Naukavanje Wilnelma Meistera; Zapadno - istočni divani i Fausta kao vrhunac njmačkog stvaranja.

 
2 TEZA : KRATAK SADRžAJ


            Mladi pravnik Verter dolazi u gradić u koji ga je poslala majka na rješenje nasljedstva. Prigodom ladanjskog bala upoznaje Lottu. Iako, zna da je zaručena s Albertom on se u nju zaljubljuje. Kad se Albert vratio s putovanja Verter se s njim sprijateljio i svo troje provode sretne dane uživajući u bezazlenoj društvenosti i prirodnim ljepotama gradske okolice. Za Rođendan Verter dobiva jedno izdanje Homera kojeg obožava i vrpcu s Lottine haljine koju je nosila kad su se upoznali. Verterova ljubav prema Lotti svakim danom bila je sve jača. Kako ne bi narušio sklad među zaručnicima Verter odlazi. Da bi zaboravio Lottu, on postaje tajnik kod jednog diplomanta. Našavši se u jednom visokom društvu (koje njega “pučanina” tjera iz svoje sredine) biva povrijeđen. Jasno su mu pokazivali da je nepoželjan i on podnosi ostavku. Stupa u službu kod jednog kneza, ali ju romantični mladić teško podnosi i uskoro napušta službu.

            Neuspjehom u pokušaju da nađe zadovoljstvo u poslu, povećava se ljubav prema Lotti, koja se u međuvremenu udala za Alberta. Verter se vraća u gradić u kojem je upoznao Lottu. Stanje uskoro postaje neizdrživo. Albert naslućuje Werterovu ljubav prema Lotti, a ona počinje uviđati da ni njeni osjećaji nisu tako bezazleni. Između Vertera i njegove okoline množe se nesporazumi i Lotta bi se iz te situacije htjela izvući, ali ne zna kako. Ona naređuje Verteru da nekoliko dana ne dolazi. On razmišlja o samoubojstvu i sada izvršava svoje posljedne pripreme. Vraća se još jednom Lotti i njihove se usne prvi put sjedinjuju. Nakon trenutačnog zanosa ona se pribere i daje Verteru do znanja da ga više ne želi videti. Verter posuđuje Albertov pištolj i iste noći izvrši samoubojstvo. Njegova smrt pobuđuje opću žalost. Pokopan je na mjestu kojeg je sam odabrao, između dvije lipe na kraju posvećenog groblja. Na posljedni ga je počinak ispratila Lottina obitelj. Nosili su ga obrtnici, a svećenika nije bilo.

 
3 TEZA : O DELU
 

            Delo ima uzorke iz pišćeva života. Prijatelj Jeruzalem se ubio zbog ljubavi, taj čin ga je potako na pisanje ove knjige. Lotta možemo podeliti na dve osobe iz Geteova života, Charllotu i Maxa. Roman je pisan u pismima kako bi izgledao realniji i bliži svakodnevnici. Možemo ga podeliti u dva dela. Prvi dio do njegova odlaska u grad, a drugi do njegove sahrane. Tema samoubojstva se očituje na kraju dela.
 

4. TEZA: ZAKLJUČAK

            Po mom mišljenju Verter je detinjast jer ne želi prihvatiti stvarnost. Njgovo izkazivanje ljubavnih osjećaja prema Lotti liči više pozivu za pomoć nego li nadi za sretnom budućnosću. Lotta se vjenčala s ozbiljnim partnerom i tako si osigurala normalan život. Za razliku od Vertera koji je u svakoj sredini nalazio ne premostive mane koje izviru iz njegovoe ne prilagodljivosti sredini ili situacijama. Smatra da mu je jedini sretan događaj u životu bio upoznati Lottu. Ja mislim da mu je taj događaj značio upravo suprotno, propast.

            Tadašnja vjera nije mogla prihvatiti čin samoubojstva kao i neke današnje vjere. Samoubojstvo bi se moglo protumačiti kao predaja sudbini, a vjere ne slave predaje nego borbu. Tako da na njegovoj sahrani nije bilo svečenika. Ulomak: “Duhovnik ga nije ispratio.”

Jevrej:
Ponešto o piscu:

Frančesco Petrarka (1304-1374) bio je veliki italijanski pjesnik i humorist. Velik dio života proveo je u Avinjonu gde je upoznao provansalsku trubadursku liriku i prvi put ugledao Lauru. Njoj u čast napisao je Kanconjera, zbirku pjesama koja se sastoji od 317 soneta, 29 kancona, 9 sestina, 7 balada i 4 madrigala. Petrarkin utiecaj na književnost bio je toliki da je ostavio trag još za pjesnikova života , da bi se poslije razvio u petrarkizam, koji je u 15. i 16. veku preplavio Europu.


Struktura:

Zbiraka od 366 pesama podjeljena je na deo za Laurinog života, te posle Laurine smrti. Oba dela su pisana italijanskim jezikom.

Izbor:

Za Laurina života


XI


Lassare il velo o per sole o per ombra


Nosite, gospo tu koprenu krasnu

na suncu i u sjeni,

otkad žudnju vidjeste u meni

s koje mi svako ino htijenje zgasnu.

 
Dok slatke misli u sebi sam krio,

što željama su slomile mi pamet,

lice već viđah samilošću sjati;

al kad vas Amor upozori na me,

 
Kose je plave veo obavio,

a nesta pogled koji ljubav prati,

Što vrh sveg od vas žuđah sad mi krati


taj veo tako kleti,

  što, na smrt moju, i zimi i ljeti

očiju divnih krije svjetlost jasnu.

 
Pjesnik uviđa da ga njegova voljena ne voli, te njezino odbijamje metaforom pretvara u koprenu.

Rima je razbacana, te je postavljena ovako:   1. strofa - abba (obgrljena)

                                                2. strofa - rima ne postoji

                                                3. strofa - abb

                                                4. strofa - aab

Od stilskih sredstava se pojavljuje metafora.

Tema je neuzvraćena ljubav.
 

XXXI

Questa anima gentil che si disparte


Ta blaga duša što putovat treba

u drugi život, prije hore zvana,

bude li tamo dužna čast joj dana,

u najdičnijem bit će dijelu neba.


Između Marsa stane li i treće

svjetlosti, Sunce pasti će u sjenu,

jer da bi mogle gledat lijepost njenu,

blažene duše njoj hrlit sve će.

 
Pod četvrtim li svodom bude stala,

tri ostale će manje lijepe biti,

a samo njoj će pripast čast i hvala;

 
u petom krugu neće boraviti;

znam, bude li se dalje uspinjala,

Jupitera sjaj će i svih zvijezda skriti.

 
Pjesnik zamišlja odlazak Laure na nebo te ju idealizira, poništavajući njome sve ostalo uključujući i najvišeg boga - boga Jupitera.

Rima je razbacana, te je postavljena ovako:   1. strofa - abba (obgrljena)

                                                2. strofa- abba (obgrljena)

                                                3. s - aba

                                                4. strofa - aba

Od stilskih sredstava se pojavljuje gradacija.

Tema je zamišljeni odlazak Laure na nebo i njezino uspinjanje k nebo.

 
XXXII

Quanto piu m’avvicino al giorno extremo


Kako se bliže moji zadnji časi,

a život ljudski redom kratko traje,

vidim da vrijeme ni hipa ne staje

i lažna nada pomalo se gasi.

 
Mislima velim: o ljubavi niti

zborit ne smijemo, jer u svakom trenu

snijeg kao novi nestaju i venu

snage nam tijela; mirni ćemo biti:

 
s njim će sve nade prestati da žive,

s kojih smo bili u zabludi dugo,

sve što veseli, boli, srdi, plaši;

 
te ćemo spoznat da često i drugog

privlače stvari lažljive i krive;

uzalud da su uzdisaji naši.


Pjesnik shvaća da će Laura umrijeti, te jadikuje nad ne ispunjavanju svojih nada.

Rima je razbacana, te je postavljena ovako:   1. strofa - abba (obgrljena)

                                                2. strofa - abba (obgrljena)

                                                3. strofa - abc

                                                4. strofa - abc

Tema je smrt Laure.

 
Poslije Laurine smrti


CCCXL

Dolce mio caro et precioso pegno

 
O slatki znače, milo moje blago,

što Raj te čuva, Narav mi te diže,

ah, sućut tvoja zašto kasno stiže,

života moga potpora i snago?

 
Bar u snu tvojeg viđenja sam prije

dostojan bio; sad puštaš da patim

pomoći lišen: ta tko mi je krati?

A znam da srdžbe tamo gore nije:

 
zbog koje ovdje srca milostiva

stradanjem drugog katkada se slate,

te Amor svladan u svom carstvu biva.


Ti što me vidiš i ćutiš mi muke,

i jedina mi možeš skončat jade,

prikazom svojom stišaj mi muke.


Pjesnik traži od Laure da mu se prikaže iz mrtvih, jer prije mu se bar u snu prikazivala, a sad je u toga lišen. Pita se tko mu uskraćuje Laurin prikaz, jer zna da u raju nema srdžbe, koja na svijetu razdvaja ljude i uništava ljubav. U zadnjoj strofi još jednom preklinje Lauru da mu se prikaže.


Rima je razbacana, te je postavljena ovako:   1. strofa - abba (obgrljena)

                                                2. strofa - abca (obgrljena)

                                                3. strofa - aba

                                                4. strofa - aba

Tema je pojavljivanje i ne pojavljivanje Laure u pjesnikovim snovima.

CCCLXI

Dicemi spesso il mio fidato speglio

 
Zrcalo vjerno govori mi moje,

duh trudan, koža izborana cijela

i oslabljena snaga, spretnost tijela:

“Ostario si, očevidno to je.


Valja da Narav svi slušaju ljudi

jer vrijeme ne da sporit snagu njenu. ”

Ko voda vatru što gasi u trenu,

tad se iz duga, mučna sna probudih:

 
i vidim da nam život leti bijedan

i da nam kob je samo jednom sklona;

i usred srca glas mi zvoni jedan


Od nje što lijepih lišena je spona,

al, živa, bila stvor je izvanredan,

te svim je slavu, mnim, uzela ona.

Pjesnik shvaća da je ostario, te kao da se prenuo iz sna shvaća kako ima samo jedan život, a taj brzo prolazi. Prisjeća se Laurinih riječi i zaključuje kako je dok je bila živa bila izvanredna osoba, te je svačiju slavu zasjenila.                                                                                                           

Rima je razbacana, te je postavljena ovako:   1. strofa - abba (obgrljena)

                                                2. strofa - abbc (obgrljena)

                                                3. strofa - aba

                                                4. strofa - aba

Tema je razmišljane u Lauri i o vlastitom životu.

Tema djela je nesretna ljuban prema Lauri i veličanje njenog lika.

Vreme i mesto dela:

Vrema dela je prva polovina 14. veka, a mjesto je Avinjon.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page