Hello
  Home Help Search Login Register DMCA Rules  
18 December 2014, 22:43:05
 

Skoci na stranu:  1 2 3 4 5 6 7 ... 20   Idi na dno strane
Send this topic    Print
Author Topic: sastavi iz srpskog  (Read 854658 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Postovani/a
Hvala vam sto ste postali deo nase zajednice...
mozete skidati sve sto zelite bez registracije na nas forum..
« Reply #15 on: 23 September 2009, 04:38:26 »

RANI JADI

-Analiza:
Knjiga novela Rani jadi govori o ranom piscevom djetnjstvu, koje je proveo u Madjarskoj. Ova knjiga novela objedinjena je glavnim junakom i jednim narativnim subjektom koji kazuje pricu. Zato ova knjiga ima i neke osobine romana.
-Sadrzina:
Sadrzinu ove knjige cini kazivanje o teskom djetinjstvu Andreasa Sama. Vrijeme je ratno,nesigurno, a iz tog vremena povremeno sjecanjem zalazi u neposrednu proslost, a mastom u buducnost, zeljenu ali jos nejasnu. Zivot tece u seoskoj sredini, medju obicnim i jednostavnim ljudima. Promicu pojedinci koji su u junakovom djetinjstvu bili vezani za njegovu sudbinu i uticali na neke dogadjaje: Anton Financ, gospodin Fuks, gospodja Rigo, gospodin Molnar. Kao sto je sjecanje prozracno i maglovito, tako su i ove licnosti ostale skice i siluete, slucajni prolaznici kroz zivot Andreasa Sama. Prica o djetinjstvu je sklopljena iz niza malih dogadjaja, sitnih i svakodnevnih, koji su ostavili tragove na djecakov zivot i zivot njegove porodice. Svijet djetinjstva prikazan je kroz sjecanje, prelomljen kroz prizmu djecijeg vidjenja. U sjecanju dominiraju siromastvo, nesigurnost i bijeda kao stalni pratioci djetinjstva. U mnogim pricama nalazimo iskaze koji odrazavaju svijest o bijednom zivotu i ranim jadima, da bi negdje pri kraju price sav jad bio izrazen jednom recenicom:...''Ulazimo u voz sa svojim smjesnim,prtljagom, vucemo za sobom cergu svog lutalastva, zalosnu prciju mog djetinjstva''...
-Motiv kestenova i simbol prolaznosti:
Motiv kestenova ponavlja se u prici Ulica divljih kestenova, cijela prica je potraga, poslije mnogo godina za ulicom divljih kestenova, koja je ziva u sjecanju Andreasa Sama ali je nema u stvarnosti kao sto nema ni divljih kestenova, ni kuce u Belmovoj ulici sedam u kojoj je Andreasova porodica zivjela. Ulica ,kuca, predmeti u kuci sve je to mogucnost da se u sjecanje vrate neki trenutci iz djetinjstva. Medjutim nestalo je sve ono sto je mogo da ozivi sjecanje. Ipak, uspomene su sacuvane, one se mogu osvjeziti i ozivjeti vrjeme i ljude iz proslosti.
-Jednostavno kazivanje:
Teme su svakodnevne, zivotne, svacije. Dogadjaji su obicni bez naglasenog dramskog naboja. Birani su onako kako ih sjecanje vraca u sadasnjost, bez cvrsce povezanosti. I naracija i struktura, potpuno subu skladu sa junakovim uvjerenjem da je zivot prica i da je prica zivot. Zivot je sazidan od malih prica, malih dozivljaja, pa opis toga zivota nije nista drugo nego niz prica. Prica je zivot jer govori o njemu onakvom kakav jest i lijepom i ruznom i veselom i tuznom.
-Naracija:
Upotreba treceg lica za kazivanje o sopstvenom zivotu otkriva junakov odnos prema djetijstvu u kojem je bilo vise ruznih nego lijepih dana, vise patnje nego srece i radosti. Kao da ova kazivanja izazivaju mucna sjecanja, pa je kazivanje u trecem licu jednostavnije i lakse, kao da se ovim oblikom narator brani od dogadjaja koji opisuje. Trece lice omogucava distancu, mirnocu i objektivnost kazivanja.
-Biografski elemementi:
U prici Eolska harfa, koje ima epilosko mjesto i funkciju najvise je dato prostora djecakovom dozivljaju elektricne bandere kao ogromne eolske harfe sa koje se moze prepoznati zvuk vremena, proslog i buduceg. Iz zvuka vremena saznata je buducnost Andreasa Sama.
-Andreas Sam:
Andreas Sam je senzibilna licnost, osjetljiv na spoljasnje utiske prijemciv za sve sto je lijepo- cvijece, boje, mirisi, zvuci, njegova masta je ziva i nemirna; sposoban je da oko sebe zapaza naoko nevazne detalje, da u sitnicama sagledava sustine i ljepote. Iz te sposobnosti proistekla je ljubav prema prirodi u kojo ce zapazati sume, drvece, travke,cvijece,mirise,zvukove. Ali ce zapazati i ono sto je ruzno i sto je proisteklo iz covjekovog nemarnog odnosa prema prirodi.



-Pitanja:
1.Povezite naslov knjige sa svojim sjecanjima na rano djetinjstvo.
Vrlo je malo ljudi cije djetinjstvo ne nosi naslov ove knjige, pogotovo kad je rijec o Srbima kao narodu. Da problem bude veci ovdje se ne radi samo o ''ranim jadima'' vec se ti jadi vuku kroz cijeli zivot. Svako u ranoj mladosti dozivi neke jade, samo neko na tezi, neko na laksi nacin. Mozda ja ovo primam ovako jer sam imao priliku da prozivim ''rane jade''. Samo sjecanje na njih izaziva vrlo tuzna raspolozenja. Ponekad pomislim da je sve to bio samo tuzan san i da se nista od tog nije desilo, ali samo na tren. Ipak dok si dijete sve ti je nejasno i u tim trenutcima ne razmisljam puno o tome. Tek kasnije, kad odrastes, pocinju da naviru sjecanja cijih posljedica tek onda bivas svjestan. Onda pozelis da se vratis tamo i da izmjenis tok dogadjaja, ali bez uspjeha.
2.Kakva je ''slika svijeta'' u knjizi rani jadi?

Svijet je vrlo surov. Ako mu se neces pokoravati jednostavno ce te ''pojesti''.
Djecak Andreas je vrlo rano ''ispio gorku casu'' ovog svijeta. Ako je htjeo da prezivi morao je da radi. Mozda bi to i bilo normalno, ali nekad je radio i ono sto nije htjeo. Vrlo je tesko zamisliti svjest jednog djeteta, koje kada najvise treba da uziva u zivotu i bude bezbrizan, izlaze se velikim naporima. Ipak je on samo djete, ali ''svijet'' to ne vidi. Ali kakav je bio svijet tada, takav je i danas mozda samo u nekom drugom obliku. Prica Kruske ne zauzima ni polovinu stranice knjige, ali ukazuje na momenat koji se ne zaboravlja, gospodja Molnar izjednacava Andreasa sa psom. Ipak djecak je uspio, da iz druzenja sa prirodom, razvije smisao za lijepo i sposobnost da se lijepo osjeti svuda oko sebe. ''Gospode kako sam nemocan pred ovim cvjecem.'' Stvarnost bola Andreasa Sama jeste vjecna prica o patnji koa o najupecatljivijoj oznaci zivota.
3.Da li je moguce uopste saznati vrjednost zivota, ako nesto tesko I lose ne iskusis na svojoj kozi? Da li bi Kis bio ono sto jeste da noje sve to prozivio?
Mislim da svi ljudi u zivou treba bar malo da osjete patnje i bola, mozda samo da im sluzi kao podsjetnik. Nekim ljudima je to jednostavno neophodno da bi se ''opametili''. Danilo Kis je svojenaporno djetinjstvo dozivio kao neku vrstu prosvjetljenja. Mislim da ni Danilo Kis, kao i mnogi drugi nikad ne bi saznali pravu vrijednost zivota da nisu dozivjeli nesto lose ili tesko.
Djelo pocinje poetsko-lirskom deskripcijom. Sam naslov uvertire - S jeseni kad pocnu vjetrovi - evocira blagu tugu. Pisac nam ne otkriva nista o nastavku radnje, daje nam samo simbole, docarava atmosferu ulice gdje se djecak igra. Djecija masta je toliko slobodna da razmislja i o smrti, o boli koju ona donosi. Ni neko mnogo stariji, iskusniji ne bi mogao da razmislja o smrti tako iskreno i bez imalo straha kao taj djecak.
Prva glava zavrsava slikom djevojke, ljubicica, zvjezdica koje sunce osavlja po bocicama parfema, opojnih mirisa. Tima na pisac najavljuje atmosferu i pomajo otkriva ideje u nastavku djela.
U drugoj glavi se govori konkretnije o radji.Naime, u ulicu kestenova divljih kestenova navraca mladic i trazi ostatke svog djetinjstva: svoju ulicu, kestenje, kucu, bunar,...Ne nalazi nista od toga, sve je promjenjeno - od njegovesobe nastala je leja luka, od singerice njegove majke - bokor ruza, gdje je bilo njegovo uzglavlje sad je jabuka. A kestenova uopste nema.
"Kestenove su posjekli, rat ljudi ili prosto vrijeme."
Mladic uporno pokusava da nadje cvrste dokaze svog djetinjstva, priziva uspomene, prica s ljudima i ispituje gdje je sve to nestalo. Trazenje uspomena, ranih jada, istina jesu sustina, jezgro ovog djela. Ta tema se na razne nacine
Rani jadi - zivotni jadi
Zasto "Rani jadi"? Te dvije rijeci stoje u suprotnosti. Pridjev 'rani' oznacava nesto bezazleno, prvobitno, jos neformirano, a imenica 'jadi' pripada svjetu odraslih. Kis je pod tom sintagmom stvorio knjigu o onim prvim pronalazenjima i prepoznavanjima identiteta.
" Prepoznavanje savremena pedagosko-psiholoska nauka tumaci kao razvojni proces u toku koga dijete, djecak, kasnije i mladic, usvaja karakteristicna ponasanja, misljenja i vrednovanja, bitna za ukupnost licnosti, najcesce od roditelja, zatim od licnosti sa kojima dolazi u neposredan dodir...Taj proces svakako nije bezbolan."( Dr Vukasin Stanisavljevic, "Prilozi nastavi knjizevnosti")
Oni najraniji jadi obicno su i najtrajniji, najbolniji jer su prvi. Oni jacaju i formiraju licnost, ali i ostavljaju cesto neizbrisive tragove odnosno traume i razocarenja.
Kis je u romanu postavio dva lika jedne iste licnosti - Andrija i Andreasa Sama. Problematiku psiholoskog prepoznavanja zapoceo je pricom o djecaku Andriju koji se igra prodavca guscijeg perja, odnosno nesvjesno glumi svog djeda. Djecak sluti da u toj igri ima nesto grjesno, ali nastavlja. Ne pronalazi se u liku svog djeda svjestan da bi bankrotirao zbog jednog zenskog osmjeha.
I u nastavku se pronalaze mnogi detalji bitni za djecakovo odrastanje. Uloga roditelja u procesu odrastanja je nezamjenjiva. Djecak Andri nema tu srecu da osjeti ocinsku ljubav. Za njegovog oca vezuje se samo par uspomena i slika - ocev sesir i stap, pisma i dokumenti, slika u bolnici, voznja u kolima i vjest o njegovom nestanku. Nasuprot tome majka i sestra se pojavljuju skoro u svakoj prici. Ta njihova stalna prisutnost pojacava osjecaj okrnjenosti, nepotpunosti sto djecak nikako otvoreno ne pokazuje.
Taj rani jad duboko se urezao u djecakovu, a kasnije i u mladicevu svijest.Nakon toliko godina kad ja cak i kestenje nestalo mladica Andreasa muci ta prva patnja. On dolazi u ulicu kestenova da se uvjeri u istinitost svojih uspomena, da im nadje osnovu. Dolazi i da razdvoji djecaka i mladica u sebi, da stavi pecat na svoje odrastanje i krene dalje.
Mnoge cinjenice nam potvrdjuju autobiorafski karakter ovog djela. Naime, u prici "Vjerenici" prije retrospektivnog opisa dogadjaja, Kis daje jedan iskaz-"A evo kako je sve to bilo...Da ostanemo pri trecem licu. Poslije toliko godina, Andreas mozda i nisam ja.". Pored toga mnogi podaci o zivotu Danila Kisa poklapaju se sa podacima o djecaku Andreasu Samu: gradovi Subotica i Cetinje, Kisov otac je takodje odveden u logor, itd. Ocevo pismo djecak naziva "Veliko zavestenje". Kis takodje: "...otkrio sam, sa uzasom, da je iz nase skromne porodicne arhive nestalo jedno pismo, koje sam nekad izvukao iz ratnog meteza kao jedinu prciju svog djetinjstva, koje sam u okviru svog porodicnog mita nazvao Velikim Zavestenjem,...".
NAZADprozima kroz svaku sliku, zasebnu pricu knjige.
U nastavku knjige redaju se price koje prica pomalo Andreas Sam, pomalo sam pisac. Kad se pogledaju u cjelini te price podsjecaju na mozaik djecijih pogleda na svijet. Kis je zapravo koristio tehniku mozaika, i zadrzao se na osnovnim slikama da bi sto jace iskazao emocije koje one bude u djecijoj svjesti.
NAZAD

4.Kakva osjecanja i raspolozenja izaziva knjiga?
Ova knjiga donosi mnogo nedoumica, samim tim sto pocinje posvetom ''za djecu i odrasle''. Nema nikakve sumnje da ova knjiga podjednako uzbudjuje sve osjetljive citaoce, bez obzira na starost. Njenoj vrijednosti doprinosi i ta cinjenica da su sva ta zbivanja bila stvarna i da nista od toga nije izmisljeno. Neopisiv je taj dozivljaj, kada poslije procitane knjige shvatis da si postao vrijedniji za saznanje o jednoj sudbini.
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #16 on: 23 September 2009, 04:40:47 »

Iz zivota moga grada

Jedan...Jos jedan grad u nizu,lutam sam ulicama strave i uzasa,sve mirise na hladnocu i osecam jezu sa svakim naletom vetra,mrsi mi kosu,ne osecam ruke.Zima budi u meni lose uspomene vezano za sve sto sam nekad proziveo,sneg vise nije isti kao nekada,sve mi se vraca zimskim jutrom.
Nekada sam voleo..Voleo grad u kome zivim,voleo da posmatram nemirne kapi rose koje kovitlaju u vazduhu,voleo cak dreku i viku iz obliznjih parkova,voleo sam svoj grad dok sam voleo nju,srecno zaljubljen mladi covek ne primecujuci da negde ipak gresim..
Ona je bila ta koja mi se ugnezdila u misli poput stranca,doslelila nenadano,sad nas razdvajaju neke bezgranicno dugi prorezi,neki uzaludni pokusaji da je vratim...
San svakog ko bi je upoznao,ko bi ugledao njene biserno plave oci,njenu svilenkasto dugu kosu, i bila je tu pored mene dok sam joj nesebicno poklanjao tople zagrljaje u novembarskim nocim,bila je tu,mada ne zadugo.
Sam,sasvim sam,promenio se osmeh na licu,promenio adresu,ulica slomljenih srca tako sam je nazvao,promenio se u potpunosti,a ostao isti.
Ne razumem zasto sam zavoleo,ne razumem zasto je tesko zaboraviti proslost i ne razumem zasto joj se uvek vracam,prosloscu ocrtavam stvarnost.
Lik u ogledalu kaze-dosta je! Prihvatam,tesko je boriti se protiv sebe,znoj mi je sliva niz celo,izgleda da se trudim,bunim se.Oblacim jaknu i izlazim napolje.Sneg je napadao..
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #17 on: 23 September 2009, 04:43:42 »

Slike nepoznatih predela

Gomila uzhurbanih,po svemu sudeci ne bash strpljivih ljudi,guralo me je na sve strane,pa je bilo prilichno tesko proci kroz vrata "Oblak ekspresa" (Nisam se setio nicheg boljeg xD) a ne zavrsiti u zavojima. Ali - moju chvrstu odluku da u putu uzhivam i ne dozvolim ni jednom od neroznih tipova da svoju negativnu energiju prenese na mene,niko nije mogao da sprechi. Kada sam konacno usao,uvalio sam se na svoje mesto, i duboko uzdahnuo.Tek izashlo sunce,pozdravilo je nash voz bacajucji svoje zlatno-obojene zrake po shinama. Zachuo se lagani zvuk motora i okretanja tochkova. "Oblak eksprec" punom parom je krenuo ka "Shumskom jezeru" ( .... ).
Svuda po zelenilu koje nas je okruzhivalo,mogli smo videti svezhu jutarnju rosu.... Posmatrao sam divno,cisto plavetnilo iznad nas,divio mu se,i mastao kako smo vecj stigli do jezera. Cak sam mogao i da osetim njegov miris,iako smo tada bili poprilichno daleko.
Posle izvesnog vremena,dosli smo do shumskih predela,koji su me neverovatno zadvili,sto je,pak,bio sam uvod u ono sto je sledilo kasnije..Shuma o kojoj sam toliko sluhao,predeli o kojima se toliko pirchao.. Konacno sam se nalazio u srcu svega toga. Drvecje,livade..... Sve je bilo kao u bajci,naslikano.... Obojeno najzelenijom bojom koju sam ikada video. Radosno cvecje, razbacno svuda oko mene, igralo je na sve strane uz novi hit zvani "Jutarnji vetar".Zapazio sam mladu srnu koja je pila vodu iz oblizhnjeg potoka. Cela ta bajkovita i idilichna spoljashnja atmosfera prenela je svoj mir,spokoj.. svoju harmoniju u moju dushu. Osecjao sam se kao nikada ranije,kao da su sve moje brige tada nestale..
Gole grane i pusti predeli nastupili su iznenada, bez ikakvog uvoda. Taj kontrast nastupio je tako neocekivano da sam poskocio. Bio sam odushevljen i iznenadjen,ali i razocharan jer sam morao da se oprostim od svih onih bajkovitih predela od ranije.
Ponovo sam osetio onaj miris od ranije,samo izgleda da ovaj put to nije bilo samo u mashti. U daljini sam zapazio kako se plava tacka,koju sam nedavno primetio vecj dosta uvecala. Primetio sam da su ona nercozna i mrzovoljna lica ljudi iz moje okoline sada bila ispunjena vedrinom i osmehom. Njihove face bile su,kao i moja,prilepljene uz prozor,posmatrajucji tacka koja je sada bila jako velika. Nas put do "Shumskog jezera",tu se zavrsio.
Satima kasnije,kada je nocj na svom ogromnom,velicanstvenom nebeskom svodu vecj oslikala stotine blistavih,belih figura, i kada je sve oko mene bilo obasjano tom charobnom mesechinom,sedeo sam na steni uz jezero. Divio sam mu se. Bilo je magichnije i divnije nego sto sam ga ikada ranije zamishljao. Talasi su se valjali,stvarajuci po negde belu grivu koja se penjuci rasprshavala,drhtecji su propadali sami u sebe,a novi su ih sahranjivali. Ponovo sam uzdahnuo. Pripremio sam chetkicu i platno,i poceo da slikam tu prirodnu divotu.

  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #18 on: 23 September 2009, 04:45:03 »

U srpskoj narodnoj epskoj poeziji cesto se pominju veliki junaci i njihova dobra dela.Ipak retke su pesme poput ''Banovic Strahinje'' koje svojim kvalitetom i samom temom skrenu paznju svakoga ko ih slusa i koje teraju slusaoca da se dobro zamisli i u takvoj pesmi pronadje neke svoje postupke i izvadi pouke iz njih.
U pesmi Banovic Strahinja istaknute su posebno moralne,cak mnogo vise nego fizicke osobine glavnog lika po kome je ovo izuzetno delo i dobilo naziv.O fizickom izgledu Banovic Strahinje znamo da je bio veoma markantna osoba,junak,mrkih brkova.U njegovoj kasnijoj borbi sa Vlah Alijom do izrazaja dolazi i njegovo veliko iskustvo i fizicka snaga kao posledica mnogih borbi koje su ostaleiza njega.
Inace Banovic Strahinja nije bio veoma bogata osoba.Ziveo je sa svojom majkom i suprugom u malenoj Banjskoj.O njegovim lepim manirima i dobrim osobinama govori cinjenica da je u tazbini bio veoma rad gost,veoma bogatih osoba,odnosno da je njegova otmenost dolazila do izrazaja u mnogim situacijama.
Nakon bolnog saznanja o nesrecnoj sudbini njegovih najmilijih,ban pokazuje izvesnu slabost,gotovo ispustajuci poneku suzu.Njegova velika hrabrost posebno se vidi u odluci koju donosi ubrzo nakon citanja majcinog pisma,sto nam uzgred govori o snazi i neopozivnosti njegovih odluka.Ipak banov lukav plan nije ubedio Jug Bogdana da mu na cuvanje poveri svojih devet sinova-devet Jugovica.U pojedinim trenutcima Banovic Strahinja se poredi sa sokolom,koji je inace simbol cojstva i junastva.U susretu sa dervisem istice se plemenita strana ovog izuzetno moralnog lika.Tokom borbe sa Vlah Alijom do izrazaja dolazi nova srcanost i ogromna upornost koja upotpunjuje sliku njegove snage.Ipak,uporedo najbolju i najtajnovitiju stranu ovog lika predstavlja cinjenica da je posle izdaje,za razliku od svih likova opisanih u epskoj poeziji oprostio izdaju svoje zene,koja je osim so je provela noc sa drugim muskarcem i lakomisleno poverovala u obecanja i uveravanja Vlah Alije,drzala stranu suprugovog protivnika u najkriticnijim trenutcima njihove borbe.Ovaj njegov nepredvidiv gest samo jos vise iskazuje dobrotu,plemenitost i cistocu njegove duse,koja ga prati tokom cele ove pesme.
Lik Banovic Strahinje je izuzetno opisan na jedan veoma lep nacin,sto je kod mene ostavilo veoma jak utisak.Svaki banov postupak slika jednu novu njegovu vrlinu bacajuci u zaledjak njegovu sigurnu nesavrsenost i stavljajuci citaocima do znanja koliko su neki gestovi upecatljivi ukoliko su oni dobri i plemeniti.U tome i lezi najveca car ovog velikog junaka koji je svojim delima donekle upotpunio sliku izuzetnosti dobre duse.
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #19 on: 23 September 2009, 04:51:54 »

Poslednja ispovest Antigone
Biti Antigona znaci biti hrabra i odlucna licnost. Znala je da se suocava sa smrcu, tamom podzemlja, a nisu je zaustavili ljudski stvoreni zakoni i naredbe. Odlucila je, iako svesna krivice koju ce ispastati, da postuje Bozje odredbe i pustila da je vodi ljubav sestre prema bratu.
Sinoc dok me je magla vodila u praproslost, njena ispovest u tamnoj jami glasila je otprilike ovako: "O gresko moja, zar si greska? Zar ja da prihvatim da mi brata rastrgnu zveri, da mu telo raznesu ptice? O sudbino, zasto si me takva izabrala? Zar bi ti svog brata dala raznosacima semena, da li bi mogla ziveti poslije? O zivote moj kratki, vise svetla ne videla, vise zore ne docekala. Da je Sfinga moje patnje znala, pitanja bi o meni postavljala. Hemone, tebi zena nisam bila; tebi, nerodeno dete, majka nisam bila. Bogovi vas sam moralni zakon postovala, probala sam mrtvo telo pepelom posuti i Vama ga predati, ljudska rec me kazni. A sad primite i mene, novog stanovnika podzemlja." Antigonino stradanje shvatam kao neku svetinju, olicenje neznosti i pozrtvovanosti. Izdigla se iznad svih, jer: "Necu stradati,a plemenita da me ne zadesi smrt." U zivotu treba imati cilj,nastojati ziveti u skladu sa sobom. Divno je osetiti ljubav i treba je uzvratiti, jer kada sebe celog ulozimo i damo, tek tada mozemo biti celi. Citajuci ovo delo i "uvlaceci" se u svaki stih, postala sam bogatija za jedno saznanje. Mislim da sam, ponekad, Antigona. Mozda smo svi mi. Svoju licnost najvise otkrivam u teskim situacijama i tada uvidjam sta sve mogu da ucinim. Kada istinski volim, posvetim se u potpunosti bez rezerve. Bez sumnje da bih mogla biti povredjena i porazena, jer mnogi Kreonti zagorcavaju zivot. Tada saznajem da , inace, nisam ni svesna koliko sam jaka i koliko mogu podneti. I tada nastojim da se uspravim, visoko poletim i prkosno kazem:"Za ljubav, ne za mrznju ja sam rodjena." Dok talasi udaraju, treba ostati nerazrusiv greben, dici se iznad vremena, kao Antigona. Kao mi.
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #20 on: 23 September 2009, 04:56:29 »

Krvava bajka
pesma ima naslov krvava bajka zato sto je zlocin o kome pesnikinja peva prosto neverovatan,a izvrsen je sredinom 20 veka u evropi kaja se ponosi svojom bogatom kulturnom tradicijom i naucnim progresom.U zelji da svemu tome prida prizvuk neverovatnog,fantastickog,a opet moguceg i opsteljudskog,koje ostaje da se prica mladima u stilu bajke.Desanka Maksimovic tako i zapocinje svoje delo:
bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom balkanu.....

Vreme kao da je izbrisalo pamcenje o nazivu zemlje u kojoj se tacno to dogodilo.To uostalom kao da i nije vazno.Vazno je da se to istinski dogodilo i da je to bilo "u nekoj zemlji"da je to "zemlja seljaka"i da je ta zemlja na Balkanu.Naziv zemlje se podrazumeva-Srbija


sta se tacno dogodilo u toj "zemlji seljaka "
dogodio se najveci zlocin,zlocin nad zlocinima-"krvavA bajka"
UMRLA JE MUCENICKOM SMRCU CETA djaka u istom danu

to je vazno ,jedino sto je vazno i za onoga koji slusa"krvavu bajku"i za onoga koji pripoveda:djaci su isterani iz ucionice i odvedeni na streljabnje,da se vise niko i nikada ne vrati.A po svemu su bili isti:po godini rodjenja,po skolskim obavezama, po svecanostima na koje su vodjeni , po bolestima od kojih su pelcovamni,po snovima i nadama i po danu ili trenutku kada su umrli.U tome i jeste tragika o kojoj peva pesnikinja.Niti su bili borci , niti ljudi koji kuju zavere i misle na neciju smrt.Oni su jednostavno bili djaci koji sede u klupama I RESAVAJU NEKE zadatke.Kao i svi drugi djaci imali su ocene,svoje sbnove i djacke tajner:PUNI POLETA I VERE U BuduCnost,u ljudsku srecu i dobrotu:imali su mnostvo planova koje su postavljali [pred sebe

i cinilo se svakom da ce dugo da ce vrlo dugo trcati ispod svoda plava dok sve Zadatke NA svetu ne posvrsava.......

tako su sanjarili oni koji su verovali u sebe u svoje svetle snove i zlatne ideale nimalo svesni da im se blizi skori kraj i da ce ostati svetle snove i stranama kamene citanke kao najveci i jedini junaci "krvave bajke",A kad je dosao trenutak pogibije,desilo se ono o cemu pre toga niko nije mastao.I AKO je dosao trenutak pogibije desilo se ono o cemu pre toga niko nije mastao,.IAko jos decaci i devojcice bez panike i straha "uzeli se za ruke" i "na streljanje posli mirno,PRIBRANO KAO DA SMRT NJE NISTA.tO UZIMANJE za ruku simbolise drugarsko bratsko i solidarnio ponasanje i poslednju zalju svih njih:da zavrse onako kako su i ziveli u svenu bliski jednaki slozni pa i onda kada se zauvek odlazi i ostavlja ovozemaljski zivot!eto ,iz tih razloga je doslo do promene u stihovima koji se ponavljaju,Prvi i drugi put pesnik istice:
...umrla je MUCENICKOM smrcu
ceta djaka
u ISTOM danu
u 3 ponavljanju doslo je do promene ,pa strogfa glasi
........umrla je JUNACKOM smrcu
ceta djaka
u ISTOM danu
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #21 on: 23 September 2009, 04:58:38 »

Oči su ogledalo duše
Često nismo ni svesni da je ono što smo upravo saznali bila poruka necijih ociju.S druge strane,ocima vrlo svesno mozemo da saopstimo sta mislimo ili osecamo.One su,najcesce,ono prvo sto pri susretu primetimo.Cak I kada se sa nekim prvi put sretnemo,mozemo ga pozdraviti ocima,kao da smo mu pruzili ruku-I pri tom,treba zapamtiti da li je pozdrav bio uzvracen.Ako vas neko koga ste upravo upoznali ne pogleda u oci,ako deluje odsutno,sigurno ce uciniti da se osetite neprijatno.Ono sto zelimo mozemo dobiti I bez reci…
U svakodnevnom zivotu oci nam pomazu ne samo da vladamo situacijom,vec I da prenosimo vazne poruke.Oci su mocno orudje u odnosu sa ljudima I otkrivaju citav niz osecanja,od ljubavi do mrznje.Raspon emocija I izraza koje ljudi razmenjuju bez ijedne reci zaista je zadivljujuci.U ocima neke osobe moze dosta toga da se vidi,ma koliko se ona pretvarala da je nesto sto nije,oci je uglavnom odaju.Ipak,smatram da koliko god neko da krije svoja osecanja I osecanja itrenutna stanja,oci sve otkrivaju.Nije stvar u nacinu na koji neko gleda,vec u unutrasnjem sjaju tih ociju.
Mozda,pak oci nisu ogledalo duse zato sto dusi ne treba ogledalo a oci za njim vape.One u svakom bicu zele videti sebe.Oci su sebicne I topple…Cakle samo kada im se daruje nesto materijalno.Oci su za povrsna uzbudjenja…One reaguju na dodir,na boje,na ono sto im pricinjava trenutno zadovoljstvo ili,pak razocaranje,ali one nisu ogledalo duse…ne…dusi ogledalo ne treba,dusa je sama sebi dovoljna,ali ne zato sto je sebicna,nego iz nekih mnogo dubljih razloga.Oci cesto ne slusaju dusu pa ostave susu…Da dusa moze bez ociju dokaz su slepi ljudi,a I oci bez duse cest su slucaj.Oci,tacnije pogled je deo covekove mimike iz koje se zaista dosta toga moze zakljuciti.Iz ociju moze kojesta da se procita,ali zato ima onih koji znaju da se pretvaraju I da kontrolisu oci jer znaju da se njima veruje.Da su oci ogledalo duse ne bi se mogle tek tako kontrolisati kao sto mogu.Kao sto postoje ljudi koji znaju da procitaju pogled,postoje I oni koji umeju da postave zid ispred ociju kako se ne bi videla istina.
Meni je pogled neke osobe najbitnija karika u proceni iste.Nije bitan oblik ociju,kao ni boja,vec ono sto se vidi u dubini pogleda.Ta procena moze da bude I mac sa dve ostrice pa da posle tu osobu posmatram pod velom sopstvene predrasude.Ja sam toga uvek svesna,pa dajem vise prilika da se dokaze suprotno,bilo da je rec o dobroj ili losoj osobi u mojim ocima.Mozda me,posle odredjenog vremena ta ista osoba vrati na tu prvu impresiju,koja me,kako se ispostavlja,malo puta prevarila.Dakle,stvar je u sustini necijeg bica jer svi mi imamo dobre I lose osobine,ali ipak neke od njih preovladavaju.
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #22 on: 23 September 2009, 04:59:38 »

Mesto prijatelja u mom zivotu

Pogledaj me druze I reci mi sta vidis u mojim ocvima. Znam, ugledao si sjaj srece u njima, to je zbog toga sto ti u mom srcu zauzimas posebno mesto, ono najvaznije. Ti si uvek bio tu da places kada I ja placem, da se smejes kada se I ja smejem… Jos uvek ti nije jasno zasto si bas ti u mom srcu? Evo, objasnicu ti…
One hladne zimske veceri kada sam ja bila slomljena ti si bio taj koji je dosao I pruzio mi ruku, odveo me na lepsi put, put srece, bas ti prijatelju moj! Kada bih ugledala tamnu stranu zivota, ti si bio taj koji me je naucio kako da svako novo radjanje sunca docekam sa osmehom na licu, bas ti prijatelju moj! Cuvao si svaku moju tajnu kao da je ona nesto najvrednije u tvom zivotu, jer si bas ti znao da je ona nesto najvrednije u mom zivotu.
A da li se secas one veceri kada smo zajedno sedeli kraj reke I smejali se nasim nestaslucima iz detinjstva? A potom smo brojali zvezde I bas svakoj zvezdici dali neko ime, tada smo I ti I ja bili veoma srecni, I nismo zeleli da iko unisti tu srecu, I tada si bio kraj mene bas ti prijatelju moj. Cesto smo zajedno sedeli, pomalo tuzni, jer smo se secali prohujalih dana naseg detinjstva. Secali smo se onih dana kada smo brali komsijine jabuke, a on bi nas grdio I pricao nam kako to nije lepo, secali smo se svih nasih “tajnih mesta” na kojima smo se krili kada smo se igrali zmurke. Eh, prijatelju, nedostaju I meni ti dani, dani naseg detinjstva.
Prolaze godine, druze moj, sada su one nase veceri kada smo se igrali zmurke zamenile veceri kada sedimo u nekom kaficu I razgovaramo o nekim plavim ili mozda bademastim ocima… Ali sve su to dani nase mladosti, I svaki nas dan trebamo ulepsati kako najbolje umemo…
Da li ti je sada malo jasnije zasto bas ti zauzimas ono znacajno mesto u mom srcu? Potrudila sam se da ti sto bolje objasnim, ali I sam znas da reci nisu dovoljne da opisu koliko mi znacis I koliko sam srecna sto imam tebe kraj sebe, bas tebe prijatelju moj! Znaj da cu uvek biti kraj tebe, bio ti tuzan ili srecan, jer to su pravi prijatelji. Nosi u sebi ove stihove I seti me se ma gde bio:

Srecu I tugu podelicu s tobom,
Reci tvoje nosicu sa sobom.
E tada
Ces znati koliko mi znacis
Ako nekada I odes od mene znam da ces da se vratis.
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #23 on: 23 September 2009, 05:01:14 »

Jesen u mom gradu

Dok sam se vracala s' letovanja nazad kuci, znala sam da je u moj grad vec zakoracila ona mracna jesen, i jednostavno deo mene je zeleo da se vise nikada ne vratim. Ali sta je tu je, moramo da se vratimo svojim obavezama, navikama, radu.
Jutro je,budim se, al' u Priboju; i posle mesec dana ponovo sam u svom krevetu na koji nikako da se naviknem. Sunce se stidljivo probija kroz zavesu,kao da i ono govori da ne voli jesen. Sve je uobicajeno za ovo doba godine, tiho.

Posle odredjenog vremena otisla sam da prosetam gradom. Bilo je suvo i pomalo hladno vreme. Nisam sigurna koliko dugo sam setala, onako izmorena od same sebe i od jesenje tmurnosti sela sam na klupu pored reke. Ona je bila u svojoj punoj snazi, mutna, brza i silna. Sada je njeno vreme, ona je sada najbucnija i najmocnija. Pored mene prolaze zaljubljeniparovi,koji su bez obzira na vreme srecni, nasmejanji sa prepoznatljivim sjajem u ocima koji samo ljubav moze da stvori. Magla grli okolna brda i ceo prizor deluje tako nestvarno. Grad kao da se odmara od leta, Sunca i vrucine i sada pocinje vreme harmonije, mira i tisine. Svi se polako zatvaraju u porodicni krug, u toplinu svojih domova, u prijatnu atmosferu stvorenu ljubavlju ukucana i svi prkosimo hladnoci. Sedimo u svojim domovima i punimo srce. To je moj Priboj! Kao sto u malim domovima ima najvise ljubavi,tako u malim gradovima ima najvise harmonije,koju po svemu sudeci donosi jesen.

Mozda je jesen tmurna, siva, hladna, ali za moj grad ona znachi ljubav, toplinu, trajnost. A sta ima lepse od ljubavi, pa makar to znacilo mokre ulice, hladnocu i maglu?!
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #24 on: 23 September 2009, 05:02:02 »

prolece
Kada zabruji prolece u ljudskom tijelu razlije se snaga ljubavi,tada ojaca rijec u covjeku i buja i navire u svim porama njegovim.Tada covjek dobije snagu,nepresusan izvor ljubavi...Pa tako i ja...Ljubav stara koliko i ljudi.Postojala je i onda kada se, mozda, nije tako zvala,a prisutna je i danas i cvjeta u svim najrazlicitijim oblicima donoseci raznovrsne plodove...
Istina je da ne mozemo govoriti samo o jednoj vrsti ljubavi,ali ipak ona nama najdraza je izmedju dvije zaljubljene osobe...:)
Razvijamo se i sazrijevamo,pa tako i nasi pogledi na zivot,ljubav...Zaista,ne bojim se zivota ni ljudi,ali negdje u dubini duse postoji strah da bih te mogla izgubiti.Ne plasim se toliko toga da ces me prestati voljeti,vec da ce drugi uticati na nas,da ces jednom samo morati otici...Bojim se toga iako ne priznajem...ali tisti me to...priznati da ti je stalo do nekog je nesto najteze,ne zbog egoizma,vec iz straha da nestane sve...Sama pomisao da nista nije vjecno me plasi i pitam se dokad ce ovo trajati?Koliko cemo izdrzati...?Znam,nisam vise djevojcica da se zavaravam pricama o princu i vjecnoj ljubavi,ali ipak zelim to...razmisljam o tebi i ne zelim da zaspim,jer java s tobom je ljepsa od sna...(e ovo sam` stvarno pretjerala):)Ponekad sama sebi izgledam smijesna,jos ne mogu da vjerujem da se to meni desava...Davno sam u knjizi procitala:"Da li ljubav pravi budalu od covjeka ili se samo budale zaljubljuju"
Da...ljudi koji vole su smatrani budalama...samo sto je sada lijepo biti budala:)...
I opet kad spomenem tebe pomislim na ljubav,samo sto sada priznajem ono sto znam vec odavno,ali ni tebi pa ni sebi nisam priznala....I zato ne volim te zbog toga ko si ti,vec zbog toga ko sam ja pored tebe....
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #25 on: 23 September 2009, 05:02:46 »

Stvarnost je surova, iluzije slatke.Opredeljujem se za zivot*

Zivot je za mene uvek predstavljao neobicnu, jezgrovitu i mnogoznacnu zagonetku. U njemu nije uvek crno i belo.Nekada su nasi putevi trnoviti, a nekada sa lakocom zanjemo uspehe. Za neke stvari jednostavno nemampo obrazlozenje a od starih sam cula da to nazivaju 'nafaka'. Ja to objasnjavam da je zivot zacinjen dobrom ili losom srecom...

Zapravo, smatram da od zivota treba uzeti maksimum. Trebamo iskoristiti svaki trenutak, svako sada! Naucimo da cenimo male stvari, da im se radujemo ali i uvek tezimo ka visem. Na neuspehe ne treba gledati kao na poraze, vec kao sansu da nesto naucimo, ispravimo, u buducnosti ne ponovimo! Greske se moraju desiti kad - tad i one se desavaju s' razlogom. Kada coveku lose ide, sklon je da idealizuje stvari, da masta i kreira sopstvene iluzije. To je kao odbrambeni mehanizam coveka, njegov beg od stvarnosti i od stvari koje ga cine nesrecnim i koje ruse njegovo samopouzdanje. Smatram to dobrom psiholoskom terapijom, jer pravi zivotni izazovi tek predstoje, Usponi i padovi u zivotu se smenjuju kao dan i noc, jer svaka strana ima svoju kontra - stranu.Najbolje je kada zivotni balans dovedemo u ravnotezu.
Ljudi se trude da od zivota uzmu najbolje i u sto vecoj kolicini. Ponekad zaborave da je potrebno i sebe davati isto tako nesebicno kako se i nama sam zivot daruje. Za srecu i zadovoljstvo su potrebna odricanja i zrtve. Sto su zrtve vece, to su odluke teze, ali i uspesi sladji.
Zivot delim u 3 neraskidive celine... Proslost - koju treba ostaviti tamo gde je, nikako je ponovno ne prozivljavati, samo se ponekad setiti lepih momenata, osvrnuti na greske, ali ne da bi se kajali vec da bismo ucili... Sadasnjost za koju treba da zivimo, koristimo svaki njen tren, uzivamo jer vreme ne mozemo da vratimo. Od nje zavisi nasa buducnost...

Zivite zivot punim plucima! Posvetite se sebi, ali i drugima. Negujte hrabrost, plemenitost, iskrenost... Radujte se, ali i obradujte! Volite, ali i zasluzite da budete voljeni... Ostavite svoj trag, svoj pecat...jer to je zivot! Ja biram da zivim, a vi?!
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #26 on: 23 September 2009, 05:04:17 »

Школа без дуванског дима мила је свима


Нас две стојимо испред школе, најбоље другарице које деле све тајне, које младост исто искушају али, једна од нас пада... тихо, нечујно... умире.
Гледам те док ми причаш о неким лепим, новим стварима, смејем се а онда у трену махинално тражим свеж ваздух, машем руком... Гледам те кроз сиви облак и застанем у даху, болном даху. Опушак испред нас.
То ме врати на неки нови, прави почетак. Волим те као да смо исте крви само што мојом не тече и никотин. Погледам твоје светлуцаве очи.
Боже, да ли је могуће да ти допуштам то?!
Не дам те, не дам те пороку, хоћу да будеш она иста као пре! Али... како да те вратим на онај прави пут?
Погледај ме, сестро, додирни своје срце и чућеш убрзане откуцаје као да жури да оде одавде и да те одведе... заувек.
Не знам како све то да ти објасним, загрлим те јако и схватам да ти ниси свесна колико се бојим, схватам да ти не схваташ да ћеш можда ускоро, у најбољим годинама имати десет више а то значи да... да ти корачаш пречицом а ја само стазом лагано, без журбе.
Погледај своју косу, мекану и сјајну, моје и твоје дланове. Зар не видиш да ти прсти купе боје маслачка? И зар не схваташ да срце може брже да закуца и без проклетог дима и цигарете? Зар ниси свесна да си још увек дете које неће одрасти ако у џепу носи кутију на којој пише: “ само за пунолетне“?
Немој ти да будеш узрок тога и да ведрину дана твоја цигарета “ краси “.
Хајде, угаси то безазлено зло заувек!
Не тражи мир у једном диму јер само мислиш да пружа задовољство, а у ствари је пречица до дна. А на дну не само ти, већ и ја, и све наше драге особе.
Ја знам, горчина је свуда око нас, ниси само ти изложена томе. Зашто се онда предајеш још већој горчини у устима, у телу? – сад у паузама између часова, а сутра у паузи животних проблема.
Треба рећи НЕ, ваљда је то најтеже, победити себе како си свуда око нас као проклети час који траје читав живот...
Хеј, да ли си свесна да још увек немамо ни оно своје право ЈА!? Где је онда ту логика? Испред других мислиш да си јака зато што држиш цигарету а у ствари си будалица у канџама порока.
Ево прихвати сада ове моје руке иако нам дланови не одишу истим мирисима, хајде, крени полако, немој пречицом. И постани јака, јача од мене, најјача... само победи!
Баци цигарету, и хајмо у ђачку клупу. Даху смрти није место крај наших година! Ми тек стајемо на наше ноге, урадимо то на прави начин. Заједно, јер ја ти нећу дозволити да останеш сама, као луталица. Прихвати спас у несебичној љубави коју ти пружа другарица.
Ја верујем у тебе. Ја верујем у све наше вршњаке, и у оне млађе, и у оне старије. Ја верујем у све ове латице ружа јер, само то смо ми. Нежни, свилени, лепи.
Зато, моја Латице, буди оно што јеси – својим мирисом, својом лепотом улепшај и ово пролеће. И буди узор следећој латици која је почела да вене. Донеси јој мало воде, а онда тако ведре и насмејане поново у школску клупу.
И тада удахни ваздух пуним плућима без страха да ће ти нешто заголицати грло или да ћеш се закашљати до суза.
Али ипак, моја Латице пусти сузу и реци: “ Сад имам своје ЈА! Више нисам у канџама порока!
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #27 on: 23 September 2009, 05:07:02 »

Ana Karenjina

Junak koji dejstvuje ekstremno prelazi dosljedno do kraja onaj put kojim ostali koračaju sa strahom,kompromisima ili licemjerjem.Primjer za taj način likovnog stvaranja je lik i sudbina Ane Karenjine.Ana Karenjina živi sa nevoljenim mužem za koga se udala pod pritiskom svog društva.Živjeći sa njim Ana se bori da ne živi sa maskom zadovoljne i srećne žene iako na prvi pogled izgleda da je tako.Veliki prelom u njenom životu nastaje kad putuje u Moskvu da pomiri brata i snaju.Tada upoznaje mladog oficira Alekseja Vronskog. U trenutku upoznavanja sa Vronskim desila se nesreća,neka strašna smrt:čovjek je pod točkovima voza prosto prepolovljen.Već tada Ana je naslutila svoju smrt.U početku ona odbija Vronskog i ne želi imati vezu sa njim,ali upornost Vronskog,a i Anina želja za osloboženjem tjeraju je na preljub.Tim činom ona se oslobađa i postaje sve ono što s dosadnim i predvidljivim Karenjinom nije mogla biti.Ali zbog pretjerane ljubavi i neracionalnog razmišljanja Ana polako gubi kontrolu nad svojim osjećajima i nekada mirna i uvijek stabilna Ana,sada postaje vrlo histerčna,posesivna i sumnjičava osoba.U danima koji su dolazili ona se sve više odvajala od svijeta oko sebe i sve više vezivala za Vronskog zbog čega je osjećala čas sramotu čas grijeh.Kad ljubav između Ane i Vronskog postane realnost koju treba ili prihvatiti ili energično prekinuti,Vronski je pokušao da navede Anu da razmisli i odluči,ali je u tim trenucima primjećivao da je u Ani bilo nečega ''što ona nije mogla ili nije htela sebi da jasno predstavi,kao da bi,čim počne da o tome govori,ona,prava Ana,odlazila nekud,povlačila se u samu sebe,a na njeno mesto stupala druga,čudnovata tuđa žena koju on nije voleo,koje se bojao,i koja mu se odupirala.''Na zahtjev Vronskog da ostavi muža i sina i zatraži razvod,ona,odgovara:''Ja sam svesna sve niskosti, sveg užasa moga položaja,ali to nije tako lako rešiti kao što ti misliš''.Ona je u početku sve mogla ali ne i da se odrekne sina,da joj ga oduzmu:''Bez sina za mene ne može biti života čak ni s onim koga volim;a ako ostavim sina i pobjegnem od njega,postupiću kao najbezočnija i najnevaljalija žena...''U sukobu dvaju po moralnim svojstvima različitih ličnosti u Ani Karenjinoj,bitan je i uticaj sredine:što je sredina bila surovija prema Ani ona je postajala destruktivnija,i gora ličnost je sve više ovladavala Aninim bićem i tjerala je da se oprjedjeljuje za ona rješenja koja su je lagano vodila ka samouništenju.Posljedna scena u romanu,u kojoj se javlja Ana, je na željezničkoj stanici.Ana je sada duboko poremećena ličnost sa mutnom svješću o tome da je odlučila da se ubije.Osjećajući se poražena od života i ljudi,pred očima joj se prikazuje slika čovjeka koga je pregazio voz.Ide prema stanici sa jednom jedinom željom:da i ona okonča život kao taj čovjek,da se baci pod voz sa mišlju:''da njega kaznim i da se izbavim od sviju i od sebe''.



Tematski gledano putevi Ane i Ljevina su u kontrastu.Ana je u potrazi za ličnim zadovoljstvom,kroz romantičnhu ljubav iako bi to značilo da treba učiniti grijeg-preljubu; Ljevinov cilj je osnivanje porodice kroz brak,odnosno društveno zadovoljavanje.Tako je Tolstoj opisao idealan brak i onaj u kojem živi grijeh.

Neki smatraju da je lik Ane stvoren uglavnom radi isticanja Ljevinovog superioriteta.Gdje se Ana histerično mijenja da bi postigla savršenu ljubavnu vezu,Ljevin nastoji pronaći svrhu u životu i smrti,ljubavi i poslu;Ana je portret poremećaja uma;Ljevin pronalazi sklad sa ljudima oko sebe.U Ani vidimo moralni slom gradskog drštva a u Ljevinu Tolstojeve nade za buduću Rusiju.



Anu možemo posmatrati zajedno sa Doli i Kiti.Tolstoj smatra da je glavna funkcija seksualnih odnosa rađanje djece,a ne lično zadovoljstvo.Doli i Kiti uklopile su se u njegovo mišljenje jer su one dobre žene i majke prije svega.Dok,Ana smatra seks kao lično zadovoljstvo i boji se imati još dece sa Vronskim jer bi tako mogla oslabiti i izgubiti to zadovoljstvo.




Aleksej Aleksandrovič Karenjin

Karenjin je jedna vrlo neromantična i pomalo dosadna osoba.Stalno gleda na sat i uvijek ima unaprijed izračunato šta i kada treba učiniti,što ga čini vrlo predvidljivim.Njegov odnos prema Ani u braku čisto je formalan ,i njihov je brak dosadan i monoton,što Anu čini željnom uzbuđenje,željnom prave i strastvene ljubavi.Pošto društvo ima veliki uticaj na Karenjina,čini se da upravo društvo i upravlja njegovim postupcima.Njemu je važnije šta će drugi govoriti o njegovom braku nego njegova vlastita sreća.On je kontrastan lik Ljevinu što se tiče religije.Dok Ljevin na kraju pronalazi Boga u sebi,Karenjin čini upravo suprotno jer njegovo hrišćanstvo slabi te postaje lek plijen Lidije Ivanovne,žene koja koristi svoju tzv.religiju kao sredstvo zadržavanja Karenjina blizu sebe i dalje od Ane.Karenjin je na kraju željan osvete.

Ako Tolstoj kao važnu figuru bira pretežno negativan lik,onda ga pokazuje kao ličnost unutrašnje relativno krutu,pravolinijsku,konvencionalno sputenu čak i u njenim kolebanjima. Ali on ga dovodi u situacije koje će uzdrmati ovu prividno bezbjednu konvencionalnu životnu osnovu,iznuditi nove probleme i time pokrenuti lik.To je najjasnije upravo u Karenjinovom slučaju.Uprkos svojoju suštini konvencionalnoj ljubavi prema Ani,usljed njene preljube s Vronskim on biva ljudski još ukrućeniji,još se potpunije preobraća u birokratsku mašinu.Tek kad stoji pored postelje smrtno bolesne Ane i kad Anine patnje djeluju na njega fizičkom neposrednošću,popuštaju malo ukrućeni elementi njegove ličnosti

što automatski djeluju,a u njegovom pokopanom ljudskom jezgru počinje da se miče nešto slično životu.Pošto je to isuviše slabo da dovede do uspostavljanja novih ljudskih odnosa između njega i Ane,Karenjin ponovo pada u duhovno mrtvilo.Njegove kasnije ''ljudske'' crte samo su još dvoličnost,samo još religiozno maskiranje figurativno mrtvog birokrate.


Aleksej Vronski

Nešto drukčije stoji stvar s Vronskim.U tom čovjeku,koji je često bio nezadovoljan svojim načinom života,a da to nezadovoljstvo nikada nije moglo da ukaže na kakav novi ljudski horizont,strast oslobađa življe,dublje ljudske energije.Tolstoj visoko umjetnički pokazuje kako snažno djeluje naročito promjena stvarnih životnih okolnosti u pravcu takvog unutrašnjeg oslobađanja. Ali i ovdje je sputanost plemićkog načina života nadmoćamn motiv.Oslobođene životne snage ne prvazilaze diletantizam koji Vronskog ne može trajno da zadovolji.Njegovim povratkom u Rusiju počinje i obratni proces:ponovno preobražavanje u ljubaznog,korektnog,prosječnog aristokratu čija je velika strast nešto ''ekscentrično'' i organski bez ikakve veze sa suštinom njegovog osjećanja života.



Vronski je vrlo odlučan u ljubavnom životu sa Anom.On se želi oženiti njome i živjeti porodičnim životom.Odbacuje svoje snove o karijeri u službi vojske samo da bi bio sa Anom.On je zreliji u razmišljanju od Ane jer je sposoban odvojiti racionalno razmišljanje od emocionalnog.Mnogi kritikuju Vronskog što nije insistirao da Anu prihvate u društvo,jer ipak,Anini prijatelji su i njegovi.Društvo ne kažnjava Vronskog kao što kažnjava Anu što živi s njim.On ne može shvatiti Aninu bol jer je sam ne proživljava.Sa Anom je u tim trenucima teško živjeti.Ali bez obzira na njenu ljubomoru,narav i njene suze,Vronski je i dalje voli,ostaje joj vjeran i ne pomošlja da je ostavi.Ali što se Vronski više vraćao onom što zaista jeste,svojoj običnosti i svakodnevici,Ana je smatrala sve to nepoštenim prema njoj samoj.Jer upravo je on bio taj koji joj je uskratio da živi kao obična žena.Vronski je svoje pavo na običan i društveni život želio zadržati,ne shvaćajući bol,zavist i osvetoljubivost Ane, koja ga je baš zbog toga progonila.Ana je sve očajnije spoznavala da je prevarena,obmanuta i izigrana.Osjećajući da Vronskom postaje navika,teret ili fizička potreba,reagovala je osvetoljubivo i ogorčeno.I tako je Ana uništila svoj život iz čiste osvetoljubivosti,ier svojim uništenjem razorila je i život Vronskog koji ostaje opterećen osjećajem krivice.Ana je željela da Vronski osjeti ono što se u njoj događalo,i Vronski je dio toga osjetio.Na kraju vidimo da seVronski ponovo vraća vojsci i ratu protiv Turaka.Postavlja se pitanje da li je to samo odlazak u smrt,u časno samoubistvo ili je Vronski ipak odlučio nešto učiniti sa svojim životom nakon svega?

Vronskog je najbolje prikazao Stiva u svom citatu:''Silno je bogat,lijep,jakih veza,krilni adutant i uz sve to-vrlo je drag dobar momak.I još više nego naprosto dobar momak.Koliko sam ja ovdje o njemu doznao on je obrazovan i vrlo pametan;to je čovjek koji će daleko dotjerati.
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #28 on: 23 September 2009, 05:08:04 »

MAČVA

Osnovne odlike

Mačva je velika aluvijalna ravnica u Srbiji između reke Drine i reke Save udaljena oko 80 km zapadno od Beograda.Prvo ime za Mačvu bilo je Močva (močvara), tek kasnije kada je pretvorena u ravnicu Mačva je dobila današnje ime.Ograničena je na zapadu gornjim tokom Drine, na severu i istoku laktastom okukom Save i na jugu Mačvanskim odsekom. Dužina u meridijanskom pravcu (sever - jug) iznosi 33 km, a širina 27 km. Prostire se na površini od 10 km2. Najvećim delom leži između 78 i 90 m nadmorske visine. Najviša tačka se nalazi na visini od 95 m nadmorske visine (Prnjavor), a najniža u Šapcu oko 75 m. Niska i ravna Mačva, odvojena je od brežuljkaste šabačke Posavine i Pocerine mačvanskim odsekom, koji se pruža od mišarske ade preko atara Pocerskog Pričinovića, Jevremovca, Maova, Dobrića, Lipolista, Novog Sela i dalje prema zapadu do Drine. U paleoreljefu Panonskog basena prisutno je mnogo plitkih i dubokih depresija koje su ispunjene neogenim i kvartarnim sedimentima. Iznad jedne od njih nalazi se i Mačva. Prema rezultatima regionalnih geofizičkih ispitivanja najdublji deo depresije nalazi se u njenom južnom delu gde maksimalna debljina neogenih i kvartarnih sedimenata iznosi oko 1500 m (Mladenović, 1968). Najmanja debljina neogenih i kvartarnih sedimenata iznosi oko 200 m i konstatovana je bušenjem u centralnom delu Mačve. Neogeni i kvartarni sedimenti sačinjeni su od šljunkova, peskova i glina, i naizmenično se smenjuju. Paleoreljef neogenih sedimenata u Mačvi je otkriven tek 1981. godine .

Klima

Kada je klima u pitanju Macva ima odlike umereno kontinentalne klime sa toplim letima i hladnim zimama izmedju kojih su prelazna godišnja doba malo svežije jeseni i vlažnija proleća.Za ovo podrucije karakteristicna je nepovoljna količina padavina ( 600 - 750 mm ) usled čega je deficit vegetacionih padavina znatan (250 - 300 mm ).Suše u vegetacionom periodu su jako česta pojava u Mačvi. U zavisnosti od njihovog inteziteta, vremena pojavljivanja, čestine, zavise prinosi poljoprivrednih kultura. Stepen sušnosti moze se odrediti pomoću kišnog faktora. Mesečni kišni faktor predstavlja odnos između prosečne mesečne sume padavine i srednje mesečne temperature vazduha.Vrednost mesečnog kišnog faktora za tridesetogodišnji prosek za Šabac pokazuje da se tri meseca mogu označiti sušnim ( jul, avgust i septemabar), dva semiaridnim (oktobar i april), četiri humidnim (novembar, decembar, februar i mart ) i jedan perihumidni ( januar ).Vetrovi su jedan od važnijih elemenata lokalne klime.Kako je Mačva prostor otvoren prema severu, istoku i zapadu, to su vetrovi iz tih pravaca najčešći. U godišnjem proseku, najzastupljeniji vetrovi u Sremskoj Mitrovici su iz istočnog pravca, a u Šapcu iz severozapadnog pravca. Glavna vazdušna strujanja idu kroz sremsko-mačvanska "vrata", između Cera na jugu i Fruške gore na severu. Ove struje kod Sremske Mitrovice imaju pravac zapad-istok a kod Šapca zadobijaju pravac severozapad-jugoistok, usled skretanja doline Save i otvorenosti prema dolini Kolubare na jugoistoku. ko je učestanost vetra velika, naročito u Mačvi, on je male brzine. Prema podacima za Šabac u periodu 1983-1990., srednja brzina vetra iznosi 1,1 m/s. U januaru je najjaci vetar severozapadnog smera 1,7 m/s, a najslabiji severoistočni 0,4 m/s. U julu jačina vetra više dolazi do izražaja - najjači je severozapadni sa 2,2 m/s, a najslabiji južni sa 0.4 m/s. U julu se istočni vetar ili košava ne javlja.Grad se javlja prosečno 1,3 dana godišnje. Padanje grada karakteristično je za tople letnje mesece, najčešće u junu - prosečno 0,4 dana. U periodu 1961-1990., najveći broj dana sa gradom bio je 1986 ( 13 ) i 1988 ( 7 ). Ekstremne godine sa gradom nisu česte. U navedenom periodu 15 godina nije padao grad, dve su bile ekstremne ( 1986 i 1988 ), a u ostalim godinama obično se javljao prosečno 1-2 dana i to krajem proleća i leti.Štetnost grada veličine zrna, gustine i dužine padanja. Grad tokom leta predstavlja opasnost za poljoprivredne kulture, naročito voće, povrće i vinograde. On prouzrokuje mehaničko oštećenje biljaka što znatno smanjuje njihov kvalitet i prinos. Biljke oštećene gradom su manje otporne prema raznim bolestima.Prosečan broj dana sa maglom u tridesetogodišnjem periodu kreće se od 31 dana u Šapcu do 39 dana u Sremskoj Mitrovici . U Šapcu magla se javlja u svim mesecima, najčešće u januaru ( 5,6 ) zatim oktobru i novembru ( po 5,4 ), i u decembru ( 5,3 dana ).Magla, kao i oblaci, za vreme vegetacije sprečava noćnu radijaciju a time ublažava pozne prolećne i rane jesenje mrazeve. S' druge strane, magla smanjuje svetlosni i toplotni uticaj Sunca na biljke, što naročito nepovoljno deluje na šljive i vinograde. Zato oni bolje uspevaju na višim terenima Pocerine nego u mačvanskoj ravnici.

Hidro potencijal Macve

Macva je veoma bogata površinskim i podzemnim vodama. Ovo područje je ograniceno sa tri strane velikim rekama Savom i Drinom, a sa četvrte razvođem na Ceru i Tamnavskoj gredi, tako da predstavlja relativno zaseban hidrografski sistem. Velike reke Drina i Sava iz ovog područja primaju manje vodotoke bujičnog karaktera kao što su Jerez, Mutnik,Zasavica, Bitva, Bela Reka, Dumača, Dobrava.Mačva obiluje velikim količinama podzemne vode pa je skoro isključivi vid vodosnadbevanja stanovništva Mačve iz podzemnih izvora.Hidrogeološki uslovi terena ( naslage šljunka i peska nataloženih na čitavom području Mačve ) su povoljni za formiranje akumulacija podzemnih voda. Svojom potencijalnošću u ovom hidrogeološkom regionu se ističe aluvijalni nanos reke Drine, deponovan na čitavom prostoru Mačve. Posebno je značajno priobalje Drine na potezu od Badovinaca i Prnjavora do Cne Bare i Ravnja. U tom pojasu dugom oko 20 km i širokom oko 5 km, debljina vodopropusnog šljunkovito peskovitog nanosa iznosi 50-75 m.Posebnu hidrološku osobenost ovog područja predstavljaju termomineralne vode na nekoliko lokaliteta, koje se malo koriste i nisu jos detaljno izučene. Hidrogeotermalni sistem Mačve je otkriven 1982. godine kada je otkrivena velika konduktivna geotermalna anomalija u neogenim sedimentima u Dublju, tj. u centralnom delu Mačve. Tada su započela hidrogeotermalna istraživanja, ali ona još nisu završena. Njihovi rezultati pokazuju da je niskotemperaturni konvektivni hidrogeotermalni sistem "Mačva" deo velikog regionalnog istog takvog sistema, koji se prostire ispod Mačve, Semberije i Srema na oko 2000 km2. Do sada dobijeni rezultati su veoma interesantni.U centralnom delu Mačve otkrivena je najintenzivnija konduktivna geotermalna anomalija u celom Panonskom basenu, jer je u bušotini BB-1 na dubini od 412 m otkrivena termalna voda sa temperaturom od 75oC.

Privreda

Privreda Macve je veoma vitalna i raznovrsna. Poseduje znacajne i ne tako zanemarljive kapacitete u drvoprerađivačkoj i tapetarskoj industriji, prehrambenoj industriji, metaloprerađivačkoj grani, vodoprivredi, građevinarstvu, preradi kože, tekstilnoj industriji itd. Dugogodišnja karakteristika Macve bila je kvalitetno i razvijeno zanatstvo.Neka od privatnih preduzeća koja su pre samo nekoliko godina imala po jednog ili dva zaposlena radnika danas su privredni subjekti sa značajnim obimom proizvodnje ili pruženih usluga. Danas u Macvi imamo značajne remontne servise, proizvođače nameštaja, građevinske stolarije, čarapa, fabrike mesa, kozmetike, kućne hemije, papirne ambalaže...

Poljoprivreda

I pored brojnih fabrika industralizacija nije monogo zahvatila Macvu.Poljoprivreda je ostala njena osnovna privredna grana.Rec je o savremenoj i znacajnoj poljoprivrednoj proizvodnji.Obradjuje se 28400 hektara.Prinosi su visoki i iznose oko 30000 tona psenice i 11500 tona kukuruza godisnje.Stocarska proizvodnja je na zavidnom nivou po sortimentu i koliocini.Trzistu se godisno isporuci do 120000 tovljenih svinja,20000 junadi,20000 ovaca i preko 6 miliona litara mleka.U Macvi ima vise od 3000 registrovanih traktora i oko 100 kombajna i vise hiljada sitne poljoprivredne mehanizacije.Nabavljanjem modernijih masina moglo bi se uticati na razvoj poljoprivrede.

Turizam

Sto se tice turizma,naj zastupljeniji u Macvi je seoski turizam.U nedostatku vecih ugostiteljskih objekata ovaj vid turizma se najvise razvio.Strani turisti najcesce traze privatni smestaj.Najvise se posecuju turisticki objekte kao sto su etno restoran Cardak ,etno selo Stanisic i etno kuca Sovljak.Takodje veliki broj posetilaca iz cele Srbije pa i iz blizih susednih zemalja okuplja sabacki vasar.Sve nade se polazu u Banjski turizam za koji Macva ima veoma pogodne uslove zbog velikih geotermalnih resursa koje poseduje.On bi znatno doprineo ne samo privredi Macve nego i privredi Srbije.Ovaj vid turizma tek treba da se razvije i njegov razvitak bi trebala da pomogne vlada koja ocigledno ne shvata dovoljno turisticki potencijal ovog kraja.

Stanovnistvo i naselja

Mačvanski okrug se nalazi u zapadnom delu Srbije. Obuhvata opštine:

1. Opština Šabac mesto Šabac
2. Opština Bogatić mesto Bogatić
3. Opština Loznica mesto Loznica
4. Opština Vladimirci mesto Vladimirci
5. Opština Koceljeva mesto Koceljeva
6. Opština Mali Zvornik mesto Mali Zvornik
7. Opština Krupanj mesto Krupanj
8. Opština Ljubovija mesto Ljubovija
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




« Reply #29 on: 23 September 2009, 05:09:49 »

SRCE

Čovek kada šeta šumom noću ne vidi ništa.... ni mesec ni zvezde, ni stabla ni životnije... misli da je sam i vidi samo tamu. I kada dođe na kraj šume, pred liticu vidi samo ponor i nema ideju kako i gde ići dalje. I kada iz mraka izađu neki ljudi koji mu pruže ruku i kažu da nije sam, čovek shvati da ne luta sam šumom, da nije sam u tami.
Kada voliš nekoga daruješ mu srce. I to srce nikada ne možeš dobiti nazad. Ono zauviek ostane kod toga nekoga, ponekad stoji, spremljeno u ormaru za bolje dane, ponekad se slomi. Kada ga daruješ, ne pitaš šta će ta osoba učiniti sa njim. Znaš samo da kada se udaljiš od svog srca osjećaš teskobu i tugu. I kada daruješ to srce, kada je kod nekoga i kada mu ne možeš blizu, tada dođe vrijeme da ti naraste novo srce. Ne isto, slično ali ipak drugačije. I kada to srce naraste, kada sazrije i popuni prazninu u kojoj je stajalo ono staro srce, tada dođe vrijeme da daruješ novo srce. I to srce nije isto kao ono staro, nove ljude voliš na novi način... ni lošiji ni bolji, jednostavno drugačiji. Nije moguće zamijeniti nikoga i ništa, moguće je samo preuzeti nečije funkcije, obavljati isti posao... cini se isto, ali nije. Jer srce je jedinstveno, ljubav je jedinstvena. Pomalo posebna i pomalo drugačija.
Zaljubiti se je lako, ali je teško dati srce.... naročito neko novo, neko koje je ponovno naraslo... koje je zamijenilo ono staro... preboljeno srce. Da srce brže raste, bilo bi ga jednostavnije dati... da tako lako ne puca i da se može vratiti... bilo bi puno jednostavnije. Ali ne može.
I onda, ponekad nisi siguran... nisi siguran kome dati srce. Nisi siguran da li ga dati... nisi siguran da li ćeš opet morati čekati da naraste. I u ništa nisi siguran... ali to je tako... i ne moraš bit siguran.
Za neke stvari se isplati riskirati... darovati srce i ne misliti ni o čemu... ne Nadati se dobrom, ne strepiti od lošeg... samo se prepustiti valovima života. Vreme će pokazati koliko su naše odluke pametne, ali to je to... to su naše odluke, to je naše srce i kada ga odlučite darivati... samo je na vama kome ćete svoje srce dati.
Ljubav je teška karta u igri života, a srce nas vodi i pokazuje nam pravi put. Lako se lomi, sporo raste, ali onaj tko ga dobije može se zaista osećati srecnim. Najveći je dar kad nekom pokloniš svoje srce.
  • *
  • zahvalnica: 2180

  • pol: Male
  • Location: BEOGRAD
  • Date Registerd:17 May 2009, 02:47:52
  • Posts: 3396
  • Topics: 720
  • Activity/Aktivnost
    0%
  • OS:
    Windows XP Windows XP
  • Browser:
    Firefox 3.0.10 Firefox 3.0.10
  • WWW
Logged




Skoci na stranu:  1 2 3 4 5 6 7 ... 20   Idi na vrh strane
Send this topic    Print
 
Skoci na:  

Powered by SMF 1.1.10 | SMF © 2006-2009, Simple Machines LLC
Page created in 0.119 seconds with 37 queries.

Google visited last this page Yesterday at 17:51:15
Theme created by Logo Off