 |
« on: 24 April 2009, 11:48:06 » |
|
Nedavno je zavr?ena rekonstrukcija Doma Narodne skup?tine Srbije i velike sale, gde će se ubuduće odr?avati plenarne sednice. Velelepnom zdanju vraćen je autentičan izgled iz 1936. godine. Selidbom poslanika u Dom Narodne skup?tine započeće i novo poglavlje u srpskom parlamentarizmu.
Razlika između Doma Narodne skup?tine i zgrade u Ulici kralja Milana, gde su poslanici zasedali proteklih decenija je ogromna. Osim ?to se zdanje na Trgu Nikole Pa?ića svojom arhitekturom mo?e meriti sa velelepnim evropskim parlamentima, komocija poslanika biće daleko veća. U velikoj sali ima ukupno 463 mesta, sa dva polukru?na nivoa, za razliku od zgrade u Kralja Milana, gde postoji svega 250 poslaničkih stolica. U galeriji Doma Narodne skup?tine, gde su sme?teni mediji i predstavnici javnosti, ima oko stotinu stolica, dok u staroj zgradi ima svega dvadesetak. Poslanici će imati na raspolaganju i malu salu koja će se koristiti za konferencije, edukativne seminare i susrete sa građanima, biblioteku (sa 60.000 knjiga ? tu se čuva prvi srpski ustav, Sretenjski ustav, Slovenosrbski magazin, Rukopletene bele?ke ? Venecija, iz 1768. godine, bele?ke sa va?nih sednica i drugo), kao i centralni hol, predviđen za koktele, prijeme i izlo?be.
IGNORISANA OPOMENA
Gradnja Doma Narodne skup?tine započela je 27. avgusta 1907. godine, kada je kralj Petar I Karađorđević na ovom mestu polo?io kamen temeljac, udariv?i pri tom tri puta srebrnim čekićem po njemu. Uradio je to u čast svoga sina Đorđa, koji je tada napunio 20 godina. Na pergamentu, koji je kralj polo?io ispod kamena temeljca, na?la su se imena arhitekte Jovana Ilkića, prema čijem projektu je gradnja započeta, mitropolita Dimitrija i samog kralja.
Ova svečana ceremonija jedino je u Ilkićevo srce unela zebnju, jer se započelo ne?to ?to se neće dobro zavr?iti po njegovom, a i mi?ljenju onda?nje čuvene beogradske gatare Spasenije Cane Jovanović koja je javno govorila da je kralj Petar I grdno ?sogre?enije načinio? prilikom izbora mesta gde će se Dom graditi. ?aljivu crticu o Caninoj ?buni?, donela je skoro celokupna onda?nja ?tampa (u Beogradu je tada izlazilo dvadesetak dnevnih listova, sa ukupnim tira?em većim od 80.000 primeraka), među njima i Politika, u broju od 30. avgusta iste godine.
Spasenija Jovanović (1848-1926) ?ivela je u svojoj prizemlju?i na Dorćolu (u dana?njoj Jevrejskoj ulici) i jo? u devojačkom dobu proslavila se kao ?prozorljiva? osoba ? spasila je, jedne zime, neke ljude sigurne smrti, odvrativ?i ih od vo?nje skelom po ustalasanom Dunavu. Neki je nisu poslu?ali, skela se prevrnula i smrt je u talasima na?lo osmoro ljudi. Docnije je ?ivela od gatanja i proricanja sudbine, postav?i miljenica čar?ije. Kod nje su po savete dolazili mnogi, čak i iz ?beloga sveta?, a među njima je bilo i političara, zapitanih oko svoje, ali i sudbine stranke kojoj su pripadali.
CRNO PROROČANSTVO
Kod Cane je dolazio i arhitekta Ilkić, bečki đak, i evo ?ta mu je ona rekla (?to je na osnovu Ilkićevih bele?ki objavljeno u beogradskom Vremenu iz 1937): ?Ne se dobro da se svr?i, zidate na 'zavezano mesto'; reci kralju da se mane ćoravog posla!? Gatara je, pri tome, sigurno mislila na rimsko groblje, čiji je deo iskopan prilikom pripreme za izlivanje temelja, mada pisac du?eg novinskog priloga, Sreten Jančić, misli i na samu lokaciju na Trgu Nikole Pa?ića, koja je puna simboličkog naboja. Nedaleko je bila takozvana Batal d?amija (bataliti - odustati). Na mestu gde je sada Bulevar kralja Aleksandra, bio je Carigradski drum, a u blizini je pročitan i sultanov hati?erif iz 1838. godine.
Međutim, ono ?to je Ilkića najvi?e zabrinulo bila je Canina tvrdnja da ni on, ni Kralj, ni mitropolit Dimitrije - neće dočekati da vide dovr?eno zdanje. Gatara je zlokobno dodala: ?Zidate u Srbiju, no, Srbljima neće slu?i' za vek!? Svečani čin polaganja temelja kralj Petar I obavio je u čast svoga najstarijeg sina Đorđa, ?to je gatara, po Ilkićevom zapisu, ovako prokomentarisala: ?Neće videti krunu na glavi, a onaj ko dođe nakon Petra, neće dočeka' kraj na zidanije?.
Ovo je Jovana Ilkića toliko zapanjilo da je molio kralja usrdno, nekoliko dana, ne bi li odustao od svog nauma i potra?io drugu lokaciju za Dom Narodne skup?tine. Ilkićevo snebivanje i gatarina crna proročanstva zabavljala su ceo onda?nji Beograd, pa se mo?e reći da je Cana bila jedna od prvih pravih medijskih zvezda. Međutim, kralj Petar I je ovo odbacio kao ?bapsku priču?, temeljac je postavljen i krenulo je zidanje.
KAO SKADAR NA BOJANI
Skoro 30 godina trajala je gradnja, jer se zidalo u turbulentnom istorijskom vremenu koje su obele?ila tri rata ? dva balkanska i Prvi svetski. Ovi ratovi i krize koje su ih pratile iscrpljivali su ionako mladu, tehnolo?ki i ekonomski zaostalu dr?avu Srbiju. Kralj Petar I, mitropolit Dimitrije i arhitekta Jovan Ilkić su umrli odmah po okončanju svetskog rata. Ispunilo se Canino proročanstvo da neće do?iveti zavr?etak Doma narodne, kao i izjava da Đorđe neće naslediti svoga oca. U ratnom vihoru odlučeno je da kruna pripadne njegovom bratu Aleksandru.
Stvaranjem Kraljevine SHS, a potom i Jugoslavije, na Aleksandra I Karađorđevića izvr?en je pritisak da nastavi sa gradnjom skup?tine. Međutim, on je odlagao ponovni početak izvođenja radova. Njemu je gatara Spasenija Jovanović ponovila ono ?to je rekla i arhitekti - da ?iv neće dočekati izgradnju Doma!
Aleksandar je u kuloarima i novinama izvrgnut podsmehu, no, istrajavao je u svojoj odluci, sve do 1934. godine, kada je gradnja krenula sa mrtve tačke (tada kralj Petar vi?e nije bio među ?ivima). Da bi je dodatno usporio, Aleksandar I je prethodno dao da se postojeći Ilkićev projekat delimično izmeni i za to je anga?ovan ruski arhitekta Nikola Krasnov, emigrant iz Staljinovog Sovjetskog saveza. Kralj je ubijen u Marselju 9. oktobra 1934. i proročanstvo Cane Jovanović ostvarilo se na najgori mogući naćin, a rad na Domu Narodne skup?tine kreće punom parom. Krasnov zavr?ava radove za manje od dve godine! Zgrada je osve?tana 18. oktobra 1936. godine, a otvorena je za rad samo dan kasnije, kada su se u nju uselili predstavnici Kraljevine Jugoslavije.
?EST DR?AVA - SRBIJA SEDMA
Smatra se da se najznačajniji događaj u istoriji ove zgrade zbio 29. novembra 1945. kada je, na inicijativu srpskih poslanika, ukinuta monarhija i progla?ena republika. Vratimo se na čas Caninom proročanstvu koje je glasilo da se Dom zida u Srbiji, a da Srbiji slu?iti neće ?za vek?. Evo, nakon 102 godine, ovo zdanje će konačno postati Dom narodne skup?tine Srbije. Zvuči neverovatno, ali kroz ovu zgradu je pro?lo poslanstvo ?est dr?ava, dok zdanje konačno nije postalo srpsko! Nabrojimo ih, tek da se podsetimo: Kraljevina Jugoslavija, DFNR Jugoslavija, FNR Jugoslavija, SFR Jugoslavija, Savezna Republika Jugoslavija, Dr?avna zajednica Srbije i Crne Gore.
Slučaj ove građevine i proročanstva vezanog za nju spada, po Arturu Klarku, u tzv. stopostotne tajne, za koje se ne mo?e naći racionalno obja?njenje. Ostaje samo da se pitamo ?ta bi se desilo, ako bi se i?ta i desilo, da je kralj poslu?ao svog arhitektu...
|
|
Log In
Sign Up
