Dresura i ponašanje

Postovani/a
Hvala vam sto ste postali deo nase zajednice...
mozete skidati sve sto zelite bez registracije na nas forum..

[enferty]

Pored anatomskih predispozicija i dobre ishrane, neophodno je psa držati u dobroj fizičkoj kondiciji. Dobru kondiciju pas stiče treningom (trčanjem-kasanjem i plivanjem).

U većini slučajeva vlasnici pasa greše i prerano počnu s treningom sa štenadima od 2-5 meseci. Ovo je velika greška jer organizam, dok ne postigne određeni stepen telesnog razvoja, nije sposoban da podnese velike fizičke napore.

Sa intenzivnim ireningom možemo početi tek u penocfu izmeau 9 i 12 meseci, kada je pas završio s rastom. Do ovog perioda štene treba izvoditi u šetnju i omogućiti što više prostora u dvorištu za kretanje i igru. Svaki forsirani trening mladog organizma može prouzrokovati velike poremećaje i omesti pravilan razvoj šteneta.

Kada počnemo s treningom (u periodu između 9-12 meseci), psa moramo postepeno navikavati na fizičko opterećenje. Na prvim treninzima pas treba da prevali kilometar ili dva. Kasnije, svakih 15 dana, povećamo opterećenje za još 1 km, dok ne postignemo da pas sa lakoćom pretrči 6-8 km. To je sasvim dovoljno da pas bude u odličnoj kondiciji.

Treninge izvodimo svakog drugog dana, da bi postigli i povećanje mišićne mase i kondiciju psa.

Tok treninga se sastoji iz naizmeničnog kasa i hoda-koraka. Ako nemamo dovoljno snage da trčimo sa psom, kao pomoćno sredstvo vodiča odlično može da posluži i bicikl. Pas se vodi sa desne strane (zbog automobila). Povodnikom kontrolišemo psa da se ne upetlja u točkove i povredi se ili nas obori.

Ako imate mogućnosti da vašeg psa trenirate i u vodi, a pre toga obavljate istrčavanja, onda obavezno pre ulaska u vodu, psa ostavite 30-50 minuta u hladovinu da se odmori.

Pored istrčavanja i plivanja, nemojte da zaboravite dobru i kvalitetnu ishranu, koja će kvantitativno i kvalitativno odgovarati psu u treningu.

Samo konstantan rad tokom cele godine može dovesti do vrhunskih rezultata. Kampanjski rad sa psom prouzrokuje velike oscilacije. Takođe nema konstantne nadogradnje. Zapamtite: kondicija i radna sposobnost vrlo teško se stiču, a lako gube.

Pored sticanja opšte kondicije, postoje i treninzi kojima možemo da ispravljamo i određene anatomske greške. Jedna od najčešćih grešaka koje se javljaju kod dobro uglovanih pasa, koji su čak i kondiciono pripremljeni, jeste da pas nema dovoljnu dužinu iskoraka. Ova pojava nastaje zbog nedovoljne razgibanosti mišića. Sa psima treba raditi kratke sprinteve dužine 100-150 m, maksimalne brzine i dužine kasa. Treninge izvodite svakog drugog dana i to u jednom treningu do 10-12 ponavIjanja. Pauze između ponavljanja treba da budu oko 5 minuta. U ovom periodu sa psom ne treba da radite hod-korak na povodniku. Poboljšanje iskoraka možete očekivati već posle 10-15 treninga. Vrlo često se javljaju problemi čvrstine laktova, čvrstine skočnih zglobova i čvrstine i povezanosti leđa. Jedan od najboljih sistema je sistem sa amom i opterećenjem. Psu stavite am i u predelu stomaka sa strane vežite spoljnju gumu od automobila na 100-120 cm da je pas vuče. Time postižemo da pas prilikom hoda korakom "zategne" leđnu liniju. Ujedno, zbog velikog opterećenja, ispravlja laktove i skočne zglobove, a tetive i mišići se u određenom položaju zatežu i zadržavaju kosti u pravilnom položaju (ovo je trening sličan treningu psa na trenažeru). U ovom periodu sa psom ne treniramo kas dok ne popravimo kompletnu čvrstinu i povezanost.

Za trening je najbitnije da dođete do zaključka: šta vašem psu nedostaje, pa tek onda donesete odluku - koji sistem treninga primeniti. Vlasnici pasa često preforsiraju pse ili pogrešno treniraju. Umesto pozitivnih rezultata dobiju negativne, a žive u zabludi da su dobro radili. Onda se javljaju problemi sa sudijama koji okarakterišu psa kao nespremnog. Preforsiranost i nestručan trening su takođe karakteristike nepripremljenosti za izložbu. Takođe, 2-3 dana pre izložbe psa ne trenirate već ga izvodite u kratke šetnje, da bi se pas odmorio i prikupio dovoljno snage za naporan takmičarski dan.

::postovani, gosti i clanovi... Make RapidBelgrade more strong by donating us. Even donation can make RapidBelgrade better and bigger... You can make donation via PayPal or Payza... ::

[enferty]

POREMEĆAJI U PONAŠANJU



Interesantno je definisati poremećaje u ponašanju psa kao i sva ostala ponašanja koja dovode u pitanje ravnotežu porodice-čopora. Ta definicija ima prednost što je vrlo široka i što tako pruža mogućnost obuhvatanja i normaInih ponašanja, ali neželjenih, a i čisto patoloških ponašanja. Šta je patološko ponašanje? Kad životinja usvoji ovakvo ili onakvo ponašanje, ona nastoji da izmeni situaciju u svoiu korist. U tom smislu, može se reći da je ponašanje o kome je reč prilagodivo. Sve dok nešto ne poremeti njegovu sposobnost da obradi informacije prikupljene u svojoj sredini, pas je u stanju da pronadje prilagodive odgovore.Sve dok neko ponašanje izgleda kao prilagodivo, čak i ako je neprijatno, ubrajaće se u normalna. Uzmimo jedan primer: pas živi više godina u istoj porodici koja mu je uvek pružala povlastice koje pripadaju dominantnoj jedinki. Jednog lepog dana, njegove gazde, s obzirom da imaju zvanice, odluče da spreče psa da prigrabi kanabe u
salonu. Daju mu komandu da sa njega sidje, podižu glas, dižu ruku što je znak pretnje. Pas reži, a gazda, kome je stalo da održi imidž muževnosti i hrabrosti, zgrabi psa koji ga na kraju ujede.Vlasnik uzmiče, prestaje da preti. To ponašanje je neprijatno, može čak izazvati ozbiljne povrede, ali je normalno, jer predstavlja prilagodjeni odgovor psa na dovodjenje u pitanje njegovog hijerarhijskog položaja, čak i ako čovek nije umeo da se ponaša kao dominantan pre toga, a i u trenucima posle sukobljavanja. Uprotivnom, posmatrano ponašanje ne može ili više ne može imati vrednost priilagodivog ponašanja, budući da ne menja situaciju koja ga je uzrokovala u pozitivnom smislu.Možemo navesti još jedan klasičan primer. U situacijama hijerarhijskog sukoba, jedan od mogućih odgovora u ponašanju jeste hijerarhijska agresivnost koja, kaskadom sve izraženijih pretnji koje se završavaju ujedom, a potom smirenjem, dopušta psu da promeni intenzitet svog odgovora u zavisnosti od reakcija protivnika. Kad pas u više navrata ujede svog gospodara i tako uspe da ga potčini, on saznaje da upravo ujed omogućava sredjivanje situacije; postepeno, faze zastrašivanja i smirivanja iščezavaju i pas počnje sistematski da ujeda. To novo ponašanje nije prilagodivo, ono više ne dopušta očuvanje kohezije grupe, te je reč o patološkom ponašanju

[pljuc]

...iz iskustva mogu reci samo to da sve,ali bas sve zavisi od toga ko je vlasnik psa...iz prijateljstva sa odgajivachem chije pse i imam sam zakljuchio da od svakog psa moze da se napravi i telohranitelj i maza...bitno je kao i sa decom da se shto manje udaraju a shto vishe druzhi sa njima i kroz neki normalan pristup polako uche osnovnim stvarima i komandama, a za to su spremni vec kad napune 7 meseci pa do godinu i po...sto se tice nemackih ovcara jako puno znam tako da ako je neko zainteresovan da ih bas njih izabere da mu budu ljubimci slobodno moze da mi se obrati...