Ispisuje istoriju srpskog tenisa zlatnim slovima. Postavio je temelje nove, lepše budućnosti, kada je u pitanju beli sport na ovim prostorima. Već sa 16 leta nanizao je vrhunske rezultate zbog kojih mu mogu zavideti znatno stariji igrači od njega. Četiri godine nakon toga, opasno se približio ostvarenju životnog sna - već je postao treći teniser sveta: Novak Đoković!
- Nikad mi se neće izbrisati iz sećanja kada mi je četvorogodišnji dečak došao u kamp sa teniskom torbom uredno spakovanom za pravi profi trening. Pitala sam ga ko mu je spakovao torbu, on je odgovorio da je to sam učinio. Na pitanje šta želi da postane kad poraste, bez razmišljanja je rekao: "prvi reket sveta", istu onu rečenicu koju sam nekada davno čula i od Monike Seleš kada je bila devojčica - kaže legenda jugoslovenskog tenisa Jelena Genčić.
Bilo je to u teniskom kampu na Kopaoniku koji je vodila Jelena Genčić, a taj dečko bio je niko drugi do Novak Đoković.
Za Đokoviće može da se kaže da je porodica sportista. Srđan je još kao mali stao na skije u Zvečanu gde je živeo, a onda se uspešno takmičio dugi niz godina na belim stazama. Životna prekretnica nastala je 1984. kada je završio školu skijanja i zaposlio se kao instruktor u prestižnoj ''Geneksovoj'' školi na Kopaoniku. Tamo je, takođe kao instruktor skijanja, jedne zime stigla i lepa vitka Dijana, diplomirani DIF-ovac. Srđana i Dijanu su sve češće viđali zajedno na stazi. I ta zajednička ljubav prema planini i belim stazama ih je spojila. Zauvek!
Od trojice sinova prvi je na svet stigao Novak. Četiri godine mu je bilo kada je na Kopaoniku gde su živeli uhvatio reket u ruke. Trčkarao je sa reketom za starijima u letnjem teniskom kampu pokušavajući da prebaci lopticu preko mreže. Bilo je tako neko vreme. Imao je osam godina kada ga je ''snimilo'' oštro oko iskusne Jelene Genčić. Uvek uzdržana u izjavama, ovom prilikom nije mogla a da ne prokomentariše: ''Ovo je najveći talenat koji sam videla posle Monike Seleš.''
Jelena je počela da prati rad i brine o malom Noletu. A njemu je tenis baš išao od ruke. Što bi se reklo, bio je rođeni teniser.
- Teško je bilo, a teško je i sada - priznaje mama Dijana. - Novak se razvijao, trebalo ga je pratiti u svemu, a nije se imalo. Društvo, po pravilu, tek kasnije kada počnu da stižu priznanja i medalje seti se te dece. Možete da zamislite kako nam je bilo kada je Novak sa dvanaest i po godina prvi put otišao sam od kuće. Tri meseca je bio u Nemačkoj, u Minhenu u Teniskoj akademiji Nikole Pilića. Vodio je o njemu računa kao o svom detetu. Doduše, imalo je to i svoje dobre strane. Novak je počeo da se osamostaljuje rano, tako da mu kasnije duga odsustvovanja od kuće i nisu tako teško padala.
- Jelena je naš porodični trener - kroz smeh kaže Srđan. - Ona je stvorila Novaka. Mnogo joj duguje. Jelena mu je usadila jedan poseban odnos i prema sportu i prema životu. Tako radi i sa ovom dvojicom. Verujem da će i oni uspeti. Jer, Jelena nikada nije omanula u proceni.
Zlatnim stazama Novak je krenuo 2001. u svojoj 14-toj godini koju takmičarski završava kao trostruki prvak Evrope (singl, dubl, ekipno). Okitio se tada zlatom u San Remu sa selekcijom plavih, dok su na Svetskom šampionatu postali vicešampioni. Naredne sezone nastavio je da oduševljava sjajnim partijama i uzima lidersku poziciju starog kontinenta u konkurenciji do 16 godina, osvaja prestižne turnire "La Boul" i "La Poet" u Francuskoj koje su pre njega uzimale današnje velike svetske zvezde kao što su Hjuit, Grožan, Rodik. Slavio je i na prestižnom Princes Kupu u Majamiju, kao i na itf turniru u Pančevu (do 18 godina) gde je srušio rivale starije i po tri godine od njega. Posle pet odigranih itf turnira zauzeo je 40. mesto najboljih juniora sveta.
U sezoni 2003. nastavio je da impresionira velikim rezultatima i titulama. Počeo je sa finalom itf turnira u Nirnbergu koje je predao zbog povrede. Usledila je nova zlatna medalja koju je za svoju zemlju izvojevao Đoković. U francuskom gradu Latneu sa drugovima iz reprezentacije pod vođstvom selektora Jovana Lilića stigao je do naziva najboljeg u Evropi do 16. Odigrao je šest mečeva i imao stopostotan učinak.
Našao se i na širem spisku Dejvis Kup selekcije scg u mečevima protiv Obale Slonovače i Bugarske. Leto 2003. pamtiće po mnogo čemu, kako po zlatu iz Latnea, tako i po profi prvencu. Na fjučersu koji je organizovao TK "Crvena Zvezda" u prvom kolu savladao je četvrtog nosioca, uzeo prvi atp poen i nastavio da ruši prepreke sve do titule.
- Maštao sam da prođem prvo kolo i uzmem prvi profi poen, a desilo se što nisam ni sanjao, titula. Pokazao sam u mojoj zemlji, gradu da profesionalni igrači nisu jači od mene i dokazao da mogu da igram u toj konkurenciji - kaže član tabora iz Humske.
Nije se tu zaustavio i već naredne nedelje po osvajanju "fjučersa" na sledećem koji je organizovao TK "Dril" dospeo do polufinala i imao osam uzastopnih pobeda. Ulaskom u svet profesionalaca preskočio je odmah pola liste najboljih tenisera sveta. Na poslednjem "fjučersu" broj 6 koji se igrao u scg 2003. godine igrao je polufinale, a na putu do njega nadigrao je i 16 godina starijeg Francuza Salvesa, čoveka koji je devedesetih bio pet godina u prvih 100 na svetu. Pokupio je lovorike i na državnom prvenstvu u konkurenciji do 18, a zatim je došla i titula seniorskog ekipnog prvaka države sa "crno-belima". Upravo je Novak doneo trijumfalni poen za tim Partizana nad večitim rivalima sa Karaburme.
Nakon čelindžera u Beogradu, koji se igrao početkom februara 2005. godine donosi odluku da se u budućnosti posveti profesionalnim turnirima i putu ka vrhu liste profesionalnih tenisera.
Iste, 2005. godine u Melburnu, Parizu i Londonu na Grand Slem-ovima je prošao po tri kola kvalifikacija. Posle toga, u Njujorku je direktno dospeo u glavni turnir i igrao je treće kolo. Nakon toga bio je 80. na svetskoj rang listi. Na svom poslednjem turniru u 2005. godini u Parizu (Masters) dolazi do trećeg kola prethodno "unovčivši" prvu pobedu u karijeri nad Top 10 igračem atp liste, Marijanom Puertom iz Argentine (9). To mu je omogućilo da sezonu završi na 78. mestu atp liste.
Naredne, 2006. godine osvojio je svoj atp prvenac u holandskom gradu Amersfortu, a odmah potom uzima titulu i u Mecu. To mu je omogućilo da postane najmlađi igrač u Top 20. Iste godine Đoković je odigrao i svoje prvo Grand Slam četvrtfinale, i to na Rolan Garosu. Sezonu je završio na sjajnom 16. mestu.
A, onda je došla sezona iz snova. Već prve nedelje 2007. godine Novak se popeo na šampionsko postolje na startu letnje australijske turneje u Adelajdu. Bila je to samo uvertira za neverovatno uspešnu sezonu koja je usledila. Najpre je došao do polufinala u Roterdamu, a onda je počela potpuna prekretnica i probijanje ka samom svetskom vrhu. Nakon poraza u finalu Indijen Velsa, Đoković je osvojio prvu titulu iz Masters serije na "petom Grand Slam"-u u Majamiju. Nekoliko nedelja kasnije srpski teniser stiže do najsjajnijeg odličja na turniru u Eštorilu. Usledeli su polufinale Rolan Garosa i Vimbldona, da bi sredinom avgusta na turniru u Montrealu, koji je osvojio, savladao prva tri tenisera sveta: Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Endija Rodika. Na us open-u stigao je do svog prvog Grand Slam finala, gde je poražen od Rodžera Federera. U nastavku sezone, Novak je Srbiji obezbedio istorijski plasman u Svetsku grupu Devis kupa, a zatim je osvojio i petu titulu u 2007. godini u Beču. Sredinom novembra sjajna sezona krunisana je prvim učešćem na Masters kupu u Šangaju, gde nije uspeo da se plasira u polufinale. I pored toga, Đoković je godinu završio na sigurnom trećem mestu! U 2008. Novak je osvojio prvi Grend Slem u karijeri - Australijen Open, a nakon toga još tri velika trofeja, na Masters turnirima u Indijen Velsu i Rimu, da bi krunu sezone stavio na Masters kupu u Šangaju. 2009. biće godina "lova" na drugo, a potom i prvo mesto svetske rang liste.
Svako ima svog idola, uzora ili je bar imao, pa tako i Novak Đoković. Njegov izbor je Amerikanac Pit Sampras ("Sviđa mi se kako servira i ponaša na terenu!"), jedan od najboljih igrača svih vremena, a u poslednje vreme i Andre Agasi. Govori srpski, engleski i nemački jezik. Omiljena podloga mu je tvrda. U slobodno vreme, koje je retko, Novak surfuje Internetom, gleda filmove, sluša muziku, kako kaže koja opušta, a nađe vremena i za poneki izlazak sa društvom i najboljim drugom Vukom. Voli domaću hranu, salate i negazirane sokove. Od sredine 2006. godine Noleta trenira Slovak Marjan Vajda, sa kojim je saradnja, ispostavilo se - pun pogodak!
2007
U prvoj sedmici u januaru pobedio je Krisa Gučionea na turniru u Adelejdu. Dve sedmice posle, na prvom Grend slemu sezone stigao je do četvrtog kola, izgubivši od prvog reketa sveta, Rodžera Federera.
Đokovićeve igre na turnirima Master serije u Indijan Velsu i Majamiju, gde je bio drugi, odnosno pobednik, su ga uvrstile u najboljih 10 na svetu. Na oba turnira, koji su bili njegovo prvo i drugo Masters finale, savladao je Endija Marija u polufinalima, bez izgubljenog seta. Finale turnira u Indijan Velsu je izgubio od Rafaela Nadala, ali mu se revanširao na turniru u Majamiju, nakon čega je savladao Giljerma Kanjasa u finalu (6-3,6-2, 6-4 po setovima). Kasnije je igrao na prestižnom turniru u Monte Karlu, gde je poražen od Davida Ferera u trećem kolu. Đoković je stigao do četvrtfinala Mastersa u Rimu i Hamburgu, ali je izgubio od Karlosa Moje i Nadala. U finalu turnira u Estorilu, Đoković je savladao Francuza Rišara Gaskea, sa 7-6, 0-6, 6-1.
Na Otvorenom prvenstvu Francuske, Đoković je stigao do prvog polufinala na grend slem turnirima, gde je izgubio od kasnije šampiona Rafaela Nadala.
Na Vimbldonu 2007. Đoković je u četvrtfinalu savladao Kipranina Markosa Bagdatisa rezultatom 7-6 (4), 7-6 (9), 6-7 (3), 4-6, 7-5, u meču koji je trajao 5 sati, samo pet minuta manje od najdužeg meča u singlu u jednom danu u celoj istoriji Vimbldona. U polufinalu Đoković je predao meč Nadalu zbog povrede leđa i problema sa stopalom.
Novak Đoković na Otvorenom prvenstvu Amerike 2007. godine
Sledeći uspeh u Master seriji je bio Kanada Masters. U finalu je savladao najboljeg tenisera sveta Rodžera Federera u setovima 7-6 (2), 2-6, 7-6 (2). Na svom putu do trofeja, Đoković je savladao prvoplasiranog, drugoplasiranog i trećeplasiranog igrača (Rodžera Federera, Rafaela Nadala i Endija Rodika) u tri uzastopna dana. Đoković je bio prvi igrač kome je to uspelo još od Borisa Bekera 1994. Takođe, Đoković je postao drugi teniser, posle Tomaša Berdiha, koji je uspeo da savlada i Federera i Nadala od kada su postali dominantni na atp listi. Međutim, Đokovićev nastup sledeće nedelje na Masters turniru u Sinsinatiju je bio razočaravajući za njega, pošto je poražen bez dobijenog seta od Karlosa Moje u drugom kolu.
Ipak, na Otvorenom prvenstvu Amerike Đoković je došao sa dosta samopouzdanja i očekivanja i stigao je do finala gde je poražen od prvoplasiranog Federera 7-6 (4), 7-6 (2), 6-4. Na putu do finala, Đoković je u drugom kolu savladao Radeka Štepaneka 6-7 (4), 7-6 (5), 5-7, 7-5, 7-6 (2), nakon skoro pet sati igre.
Nakon manje povrede, Đoković se vratio na turniru u Beču i savladao je Stanislasa Vavrinku 6-4, 6-0 i osvojio petu titulu u godini.
Đoković je najzaslužniji za pobedu teniske reprezentacije Srbije nad Australijom i plasman u Svetsku grupu Dejvis kupa, pošto je slavio u oba meča u singlu i jednom u dublu.
Sledeći turnir na kojem je učestvovao je bio Madrid Masters, gde je poražen od Davida Nalbandijana u polufinalu 6-4, 7-6 (4). Na Mastersu u Parizu Đokovića je u ranoj fazi eliminisao Francuz Fabris Santoro.
Kao trećeplasirani igrač sveta Đoković je došao na Masters kup u Šangaju i prvi je eliminisan sa turnira nakon dva poraza u svojoj grupi od Davida Ferera 6-4, 6-4 i Rišara Gaskea 6-4, 6-2. U poslednjem meču je poražen od Rafaela Nadala 6-4, 6-4.
Đoković je u izboru sportskog lista Sport izabran za sportistu godine u Srbiji 2007.
2008
Novu sezonu Đoković je počeo u Pertu na Hopman kupu,gde je zajedno sa koleginicom Jelenom Janković stigao do finala, gde su izgubili od predstavnika Sjedinjenih Država Serene Vilijams i Mardija Fiša 2:1. Đoković je dobio sve utakmice u singlu, ali je Jankovićeva zbog povrede bila prisiljavana da preda svoje mečeve i da pokuša da pomogne Đokoviću u dublu.
Na prvom ovogodišnjem grend slemu, Otvorenom prvenstvu Australije Đoković se plasirao u finale bez izgubljenog seta. Do tog uspeha stigao je savladavši u polufinalu prvog tenisera sveta, Rodžera Federera rezultatom 3:0, po setovima 7:5, 6:3, 7:6(5). U finalu 27. januara protivnik mu je bio najveće pozitivno iznenađenje turnira Žo Vilfrid Conga iz Francuske 38. igrač na atp listi, koji je u drugom polufinalu pobedio drugog tenisera sveta Rafaela Nadala. Novak Đoković je pobedio u finalu sa 3:1 u setovima.
Đoković je sa Tipsarevićem, Zimonjićem i Troickim izabran da se takmiči za Srbiju u Devis kupu protiv Rusije od 8. do 10 februara. Tokom boravka u Moskvi, Đoković je oboleo od stomačnog gripa i propustio je prvi dan i prvi meč u singlu. Vratio se drugog dana za pobedu meču parova sa Zimonjićem protiv Mihaila Južnjog i Dmitrija Tursunova, ali je sledećeg dana predao meč Nikolaju Davidenku, pri vođstvu 2:1, čime je Rusija stekla nedostižnu prednost 3:1.
Na sledećem atp turniru u Marseju ga je izbacio Francuz Žil Simon u drugom kolu turnira. Na masters turniru u Indijan Velsu 23. marta Novak je osvojio svoj drugi turnir u sezoni pobedivši Mardija Fiša sa 2:1. Na turniru u Majamiju, koji je prošle godine osvojio, Đokovića je izbacio Kevin Anderson sa 2:1 u setovima, dok je na turniru u Monte Karlu, Đoković stigao do polufinala u kom je predao meč Rodžeru Federeru. Drugi po redu masters na šljaci osvaja pobedivši Stanislasa Vavrinku sa rezultatom 4:6, 6:3, 6:3. Na svom putu do finala savladao je Stiva Darcisa, Igora Andrejeva, Nikolasa Almagra i Radeka Štepaneka.
Na mastersu u Hamburgu, Đoković je popravio prošlogodišnji uspeh i stigao je do polufinala, u kom je poražen od Rafaela Nadala 2:1 u setovima. Na putu do polufinala Đoković je savladao Čelu, Karlovića i Montanjeza.
Na Frenč Openu 2008. godine, dostigao je polufinale. Bio je treći favorit, iza Rafaela Nadala i Rodžera Federera, ali je izgubio od Nadala u polufinalu, 6-4, 6-3, 7-6(3), uz tešku borbu u trećem setu. I na sledećem turniru u Engleskoj, ovaj put u finalu, poražen je od Nadala.
Samo nekoliko dana kasnije, na Vimbldonu je ispao u drugom kolu od Rusa Marata Safina (6:4,7:6(3),6:2). U tom meču, Novak je protivniku poklonio 28 poena, a imao je i 10 duplih servis grešaka. Đoković je posle 4 nedelje pauze učestvovao na Rodžers kupu u Torontu, koji je prošle godine osvojio. Porazio je Frenka Dančevića i Robina Soderlinga, ali ga je u četvrtfinalu elimisao Endi Mari. Sledeće nedelje, na Sinsinati Mastersu,Đoković je stigao do finala, savladavši Rafaela Nadala 6:1, 7:5. U finalu je opet izgubio od Marija 7:6, 7:6.
Đoković je bio postavljen za 3. nosioca na teniskom turniru Olimpijskih igara 2008. U prvoj rundi je savladao Amerikanca Robija Đineprija 6:4, 6:4, u drugoj Nemca Rajnera Šitlera 6:4, 6:2, u trećoj Rusa Mihaila Južnjeg 7:6(3) i u četvrtfinalu Francuza Gaela Monfisa 4:6, 6:1, 6:4. U polufinalu Đoković je izgubio od Rafaela Nadala 4:6, 6:1, 4:6. U tom meču Đoković je mogao da spase meč loptu, ali je sa mreže lopticu poslao van igrališta dok je Nadal bio daleko od mreže. U borbi za treće mesto, Đoković je savladao Džejmsa Blejka 6:4, 7:6(4).
Takođe se takmičio i u igri parova zajedno sa Nenadom Zimonjićem, gde su bili postavljeni za druge nosioce. Đoković i Zimonjić su u prvom kolu izgubili od češkog para Martin Dam i Pavel Vizner 6:3, 0:6, 2:6
Posle Olimpijskih igara Đoković je na Otvorenom prvenstvu sad postavljen za 3. nosioca. U meču četvrte runde protiv Tomija Robreda imao je problema zbog bolova u bedrima i umora, pa je bio prisiljen da zatraži dva tajm auta. I pored svega toga je uspeo da savlada Robreda u pet setova. U četvrtfinalu je savladao Rodika, a učešće na Otvorenom prvenstvu sad je završio nakon poraza od Federera u polufinalu.
U finalu Otvorenog prvenstva Tajlanda Đoković je izgubio od Žoa Vilfreda Conge 7:6(4), 6:4. Na Mastersu u Madridu Đokovića je u trećoj rundi iznenadio Ivo Karlović i savladao ga sa 7:6(4), 7:6(5). Na Mastersu u Parizu dve nedelje kasnije, Conga je opet savladao Đokovića sa 6:4, 1:6 i 6:3.
Na finalnom Masters kupu u Šangaju, Đoković je nakon Nadalovog odustanka od učešća na turniru postavljen za drugog nosioca. U prvom kolu je pobedio Del Potra 7:5, 6:3, a u drugom kolu Davidenka 7:6(3), 0:6, 7:5. U trećem kolu je ponovo poražen od od Conge 6-1, 5-7, 1-6. Bez obzira na poraz Đoković je takmičenja po grupama završio na prvom mestu. U polufinalu je eliminisao Žila Simona 4:6, 6:3, 7:5, a u finalu je još jednom savladao Davidenka 6:1, 7:5 za svoj prvi Masters kup u karijeri.
Prvi Đokovićev trener bila je Jelena Genčić, bivša jugoslovenska teniserka i trener Goranu Ivaniševiću i Moniki Seleš. Na njen savet roditelji su Novaka 1999. odveli u Minhen kod Nikole Pilića. U Pilićevoj akademiji Đoković je proveo četiri godine. Od 2005. Đokovića je trenirao Italijan Rikardo Pjati, koji je u to vreme bio i trener Hrvatu Ivanu Ljubičiću. Sa Pjatijem se razišao pre Otvorenog prvenstva Francuske 2006. zbog Pjatijeve nemogućnosti da se posveti dvojici igrača.
Pjatija je juna 2006. zamenio Slovak Marijan Vajda.
Log In
Sign Up
